Уводна напомена "Борбе за веру: Монаха Софронија Сахарова, тешко опрелешћеног човека који је имао демонске визије и многа лажна учења, а кога су светогорски оци називали енглеским агентом, Вартоломеј инстанбулски је прогласио "светитељем". Он је то објавио приликом своје посете Светој Гори 2019. године. У наставку доносимо протест Јоаниса Диотиса, часног грчког свештеника, против канонизације Софронија Сахарова, у коме он наводи низ тешких канонско-вероучитељских преступа поменутог лажног свеца. Иначе, књиге архимандрита Софронија Сахарова масовно се продају у свим продавницама СПЦ, а његови текстови су присутни и у књигама - на овом сајту негативно помињаних - издавачких кућа "Образ светачки" и "Очев дом". Молимо вас да се чувате јереси... питајте, проверавајте, јер преваре долазе са свих страна...

+++

Преосвећени владико и преосвећени синодски архијереји, благословен Бог.

Након изненађења од објаве да је поштовани митрополит Навпакта и Светог Власија, Јеротеј Влахос, поднео предлог за канонизацију Успенског монаха Софронија Сахарова, на интернету је објављена порука да се очекује његова канонизација.

Прикључивање овог монаха збору светих Православне хришћанске Цркве било би вулгаризација светих наше Цркве из следећих разлога:

1) Овај јеромонах, презриво кршећи најстрожа света правила и каноне Васељенских сабора, основао је мешовити манастир у Есексу у Енглеској са монасима и монахињама. И учинивши само ово дело, јеромонах Софроније је већ требало да буде уклоњен са списка кандидата за канонизацију. Црква има право да га уклони и након његове смрти.

2) Пошто овај мушко-женски манастир није званично осуђен од стране надлежних црквених власти, ова канонизација јеромонаха Софронија Сахарова биће почетак увођења мешовитог монаштва у православље.

3) Да је овај манастир заиста мешовити доказује сам митрополит Навпактски Јеротеј, који је написао да у овом манастиру постоји „заједничка молитва“ и „заједнички оброци“. Такође, о овом манастиру, који припада Цариградској патријаршији, Света архиепископија Тијатирска у Великој Британији такође тврди да у манастиру живе монаси и монахиње.

4) Јеромонах Софроније Сахаров је занемарио многа правила Светих Отаца Цркве, везана за оснивање горе поменутог скандалозног мешовитог манастира.

5) Овај несрећни јеромонах је имао разне демонске визије, наводно божанског откровења. Ово није било само божанско откровење, већ и псеудо-визија самог Сахарова. Таква перцепција је јеретичка.

6) Живот овог јеромонаха је био нестабилан и неуредан, као што је описано у мојим делима, која ће ускоро бити објављена.

7) По мом мишљењу, овог монаха је у својим делима одликовала манија за оригиналношћу, како би други помислили да у теологију уводи оригинална знања и божанска учења, али, како је и сам писао, та учења нису била садржана у Светом писму, у догматским доктринама, у свештеним канонима и делима Светих Отаца. Напротив, писао је и говорио доста тога што иде против општег Учења Хришћанске Православне Цркве.

8) Није било и нема доказа да је особа која се званично предлаже да буде призната за свеца имала чудотворне моћи.

9) С обзиром на добро познато папско продуковање „светаца“ (под наводницима), Православље мора бити заштићено од таквих порока.

10) Православље има милионе правих Светаца, познатих и непознатих људи, али Бог увек издваја праве Свете, које првобитно препознаје општа свест црквене пуноће, а затим следи њихово званично признање. Нема потребе да дотична особа буде канонизована.

11) Народ Божији, у чијим срцима није било Софронија Сахарова као светитеља, никада неће препознати и поштовати Софронија као светитеља. Такође, овај јеромонах је апсолутно непознат већини верујућег народа. По први пут се примећује феномен покрета ка канонизацији са врха, односно из редова високих црквених званичника. Такав покрет је потпуно неочекиван и неприхватљив за православни хришћански народ. Стога постоје основане сумње да појединци теже ка сопственим циљевима.

12) Митрополит Навпактски, са очигледном површношћу и невиђеном неодговорношћу, покушао је да створи нејасну, заслепљујућу и нездраву ситуацију изјављујући да је прекршилац Светих канона Васељенских сабора, апсурдни јеромонах Софроније Сахаров, раван Мојсију, апостолу Павлу, Григорију Палами, Симеону Новом Богослову и другим великим Оцима Цркве. Митрополит Навпактски Јеротеј, као још један Папа, лично и произвољно је прогласио горе поменутог монаха светитељем, потпуно занемарујући каноне и традиционалне принципе црквене канонизације.

13) Митрополит Навпактски Јеротеј Влахос, који предлаже да се јеромонах Софроније Сахаров уврсти међу светитеље, није ауторитативна и беспрекорна личност, што је доказано у мојој књизи: „Разоткривање мита о једном епископу – открива се тајна Јеротеја Навпактског – нека иде деспот Навпактски.“ Овај епископ, будући да је лажов (доказ у мојој књизи), не улива поверење. Нема објективних доказа о „светости“ горе поменутог јеромонаха Софронија Сахарова. Постоје само детињаста и смешна преувеличавања Јеротеја Влахоса и машта овог чудног јеромонаха, која превазилазе границе озбиљности.

14) Да би се спречила могућа реализација скандалозног циља који осуђујем (канонизација Софронија Сахарова. – прим. ум.), припрема се одговарајућа јавна дискусија.

Као пратећу документацију за горе наведено, прилажем одломке из књиге коју сам објавио, а која је у завршној фази обраде, „Безбожне речи Јеротеја из Навпакта“. Ови одломци описују јеретичку и теолошки бесмислену књигу Јеротеја из Навпакта „Познати човека у Христу“ (Живот и пут старца Софронија, покојног богослова, 2. издање, 2007). Митрополит Навпактски и Светог Власија, Јеротеј Влахос, са својим теолошким лажима у овој књизи и у својој другој књизи „Православна психотерапија“, које су такође преведене на стране језике, тако је постао тројански „коњ извоза лажних судова из православне Грчке“.

Атина, 8. август 2014.

* Протојереј Јован К. Диотис, побожни грчки свештеник, искусни духовни отац и проповедник, „много је дао Цркви, друштву и грчкој науци“, како наводи Атинска академија, која га је заслужено почастила као „теолога, публицисту, писца и издавача“ за све његове активности у корист Цркве и друштва.