Црквени историчар Малицки пише: „Црква (Западна Црква - прим. ред.) стекла је такве пастире у чијем понашању није било ничег пастирског. Ратерије, епископ Вероне из (931. године) даје овај осврт на италијански клир свог времена: „Био је, каже он, - толико неук да многи нису ни знали Апостолски символ вере. Био је запрљан разним пороцима, епископи су живели потпуно светски, носили светску одећу, бавили се ловом, свим врстама игара, учествовали у веселим друштвима шаљивџија, певача и плесача. Конзумирали су раскошну храну и пиће, односили се према својим дужностима изузетно немарно и нису сматрали црквени закон ничим.“