Већ сам више пута писао да култ Иштар игра веома важну улогу у глобалној офанзиви ђаволских сила, што се промовише и у Русији, посебно - уз помоћ књига одвратног Пелевина и њихове екранизације.

Али епицентар и „стандард“ за увођење овог култа је Курдистан, одакле се прилив миграната ка нама стално повећава. Овај народ је био изложен националном угњетавању од стране истих Турака, али ослањајући се на помоћ глобалиста, доспео је у још гору ситуацију. Курдистан је примерно друштвено полигон за укрштање остатака древног паганизма са најновијим дегенерисаним развојима ЕУ. Стога, не само ток израелског и америчког оружја се слио да помогне милитантима Курдистана, већ и ток „левичарских интелектуалаца“ - тј. дегенерика који говоре о „благодатима медицинског канабиса“, о „десетинама полова“, и о „неопходности“ увођења матријархата и обожавања женских божанстава.

Као што је познато, ова места су била срце древног култа. Истовремено, Иштар су служили мушкоподобни жреци: како се каже у њеној древној химни, она „ствара мушкарце од жена“. Женски савети, телевизијске компаније, чак и академије сада су постали широко познати по Иштарином имену, а храмови се подижу у њену част.

Али све то није дошло одједном, и глобалистима су биле потребне локалне радикалне феминисткиње да уведу култ, којих практично није било у Курдистану до почетка 90-их. Жене тамо су у то време биле традиционалне, желеле су да буду верне супруге и мајке много деце, а не усамљене, зле неопаганке. Стога је Абдулах Оџалан, шеф Курдске радничке партије, именован за главног феминисту Курдистана. Дакле, ево шта је левичар Абдулах Оџалан рекао почетком 90-их (питам се како се овај фанатични феминистички неопаганизам уклапа са комунистичком такозваном једнакошћу и „научним материјализмом“):

„Највеће жене долазе из ових земаља, наиме из Месопотамије. Ми смо њихове следбенице. Ми смо део покрета љубави који сеже дубоко у историју. [...] Центар цивилизације је Месопотамија... [У Месопотамији] први небески симболи нису у облику мушкараца, већ жена. Језичком структуром доминирају структуре женствености... Иштар је била богиња ове културе. [...] За мене је Иштар звезда. У ствари, звезда на курдском је Штерк. У европским језицима „Звезда“ значи „звезда“. Порекло речи је курдско, из Месопотамије.“

Под таквим враџбинама, под вођством Оџалана и његових западних спонзора, створена је прва женска војска на свету са именом које је сагласно речи „Иштар“ - YJA STAR (скраћено од Курдски слободни женски одреди). Застава YJA STAR приказује обрнути пентаграм - симбол богиње... Наравно, ови феминистички одреди се нису добро показали у војним пословима, али главна сврха њиховог стварања били су верски и идеолошки циљеви, а не војни.

Такође, „радфемка“ Оџалан је пронашао „аватара“ Иштар: прогласио га је партизанком Зејнаб Кинаџи (Зилан), која се, прерушена у трудницу, инфилтрирала на локацију турске војске и дигла их у ваздух заједно са собом.

Овом приликом, Оџалан је прогласио Зилана идеалом, изјавивши: „Зиланов чин, поред тога што је показао неопходне прагове за „нову мушкост“, такође је указао на услове под којима жена може бити вољена... [Зилан] такође веома јасно показује како ће се лепа жена остварити.“

То јест, према Оџалану, реализација лепе жене јесте постајање храбрим бомбашем самоубицом... Што се тиче ових верских конструкта, позната немачка социолошка истраживачица Хандан Чаглајан је написала:

„...долази до промене у митолошким изворима који су служили за конструисање курдског битиса као политичког идентитета. Мит о Кави -ковачу, који је препознат као фундаментални мит о курдском битису... уступио је место новом миту крајем 1990-их, миту о богињи Иштар... Нови мит раскида са старим, наглашавајући историјски период и структуру у којој су жене биле активне...

Једини елемент који је недостајао овој конструкцији био је симбол попут „Модерне Каве“, који би се могао повезати са Иштар, употпуњујући везу између неолитског златног доба и нашег времена. Зилана је постала управо тај симбол након свог самоубиства. Уз чињеницу да је Иштар била један од кључних симбола неолитске револуције, Зилана је окарактерисана као „богиња слободе модерне ере“ и оснивач новог друштва.

Зиланов чин је такође био сублимиран као спровођење дијалектике „љубави-победе“ (наиме, Иштар је била богиња љубави и победе - напомена И.Д.)

Дозволите ми да вас подсетим да су, према Библији, идоли демони. А демони, како је рекао Свети Василије Велики, јачају се бројем жртава које им се приносе.

А за долазак човека названог у Библији „сином пропасти“, неопходна је одређена критична маса верника, који приносе своја зла дела и молитве идолима.

Дакле, радикално повећање броја свештеница Иштар у било ком региону света утиче на судбину целог човечанства.