Денис Медоуз, један од главних аутора књиге Римског клуба из 1972. године, која промовише депопулацију, „Границе раста“, и истакнути члан Светског економског форума (СЕФ), позвао је на смањење људске популације за 86%, тврдећи да се циљ може постићи „мирним путем“.

Планета може да издржи око милијарду људи. Можда две милијарде, у зависности од тога колико слободе и колико материјалне потрошње желите. Ако желите више слободе и више потрошње, потребно вам је мање људи.

Супротно томе, можете имати више људи – чак осам или девет милијарди, можда, ако имамо веома јаку диктатуру.

Није случајно што Медоузове речи одјекују речима из извештаја из 1995. године под називом „Агенда Уједињених нација до 2030. године: Глобална процена биодиверзитета“.

Извештај, први пут представљен на Конференцији Уједињених нација о климатским променама (COP1), наводи: Пољопривредни свет, у коме је већина људи пољопривредници, требало би да буде у стању да прехрани између 5 и 7 милијарди људи.

Насупрот томе, разумна процена за индустријализовано светско друштво, с обзиром на тренутни материјални животни стандард у Северној Америци, била би једна милијарда.

 Јувал Ноа Харари, виши члан Светског економског форума и виши саветник Шваба, изјавио је прошле године: Једноставно нам није потребна велика већина становништва у савременом свету. Према Харарију, велики део јавности је сада постао „сувишан“ и биће од мале користи глобалној елити у будућности.