Драга браћо са „Борбе за веру“, помаже Бог!

Још 2013. године први пут се у једној певници сусретох са својеврсним србским богослужбеним приручником (указанијем), који је новијег издања издатог од стране Православног богословског факултета у Београду и СПЦ. Видим да је и ове године објављен.

 Тај новији још нисам погледао, али морам поделити шта сам погрешно и врло сумњиво видео у старијим издањима и тек сад дошао у могућност да преко вашег сајта то поделим са српском православном јавношћу.

Србљак се користи много пута у току године, односно када је полијелејна служба и у богослужењу јутарњем и вечерњем.

Приметио сам да Срби Свети уопште нису убачени у вечерње и јутрење, већ се само објашњава да се србском Светитељу прочита канон на малом повечерју.

Очигледно - и нека ме неко исправи ако грешим - овде се врши специфичан инжињеринг расрбљавања Српске Православне Цркве,  избацивање српских Светитеља из полијелејног стила службе. Боље рећи расрбљавања српског Православља кроз покушај још једног експеримента у старом стилу ефекта куване жабе.

 Иначе, познајем доста клирика из редова монаштва и свештенства (чак и оних либералних!) да избацују ову књигу из певница.

Не могу да грешим душу према новом издању јер га нисам прегледао, али да је ова мућкалица антисрпска била присутна виђало се у старим издањима.

 Позивам сваког ко хоће да ово још истражи и да потпунију богословску анализу ове теме и исправи ако ја грешим.

Свако добро од Господа из Босне и Херцеговине Светог Саве дедовине.