Трамп се недавно састао са члановима британске краљевске породице. Медијски извештаји, између осталог, укључују следеће: „17. септембра, господин Трамп је одржао још једну мајсторску класу понижавања британских аристократа. Пратећи своју проверену методу, Трампови су стигли 20 минута касније на сам састанак. 2018. године, Трамп је слично оставио Елизабету II да чека...

Традиционално, према краљевском протоколу и бонтону, додиривање краљевске породице је забрањено. Али Трамп је прво потапшао Чарлса III по руци током руковања, а затим је учврстио ефекат у Виндзорском замку потапшавши краља по леђима.“

Али, прво, краљ Чарлс III вероватно не би приговорио Трамповом нецеремонијалном понашању – овај наступ је вероватно био договорен између њих од самог почетка; импровизација је готово нечувена на састанцима овог нивоа. А загрљај са Трампом је сасвим у складу са краљевом политиком, по којој се Чарлс III чак није презирао да рукује са кловном Зеленским.

Овај монарх, у складу са духом времена, од самог почетка своје владавине покушава да се представи као „демократски вођа“, готово „обичан момак“, док истовремено задржава огромну моћ и стално прави краљевске гестове.

На пример, не тако давно, у част свог рођендана, наводно „немоћни“ „демократски“ краљ је блокирао цео Лондон и покренуо дивизију Краљевског ратног ваздухопловства, нешто што ниједан европски председник, а камоли скоро било који светски лидер, не може себи да приушти.

Да је чак и азијски „тоталитаран“ Си Ђинпинг себи дозволио да овако прослави свој рођендан у Пекингу, британска штампа би га сигурно назвала тиранином и деспотом.

У међувремену, „независни“ британски новинари свог краља, који је паралисао Лондон у част своје личне годишњице, називају ни мање ни више него „Његовим Величанством“.

Међутим, тамо је краљевски рођендан државни празник, укључујући Канаду, Аустралију, Нови Зеланд и друге владе британског монарха.

Друго, ова представа за амерички плебс је у суштини насликала слику британског краља кога понижава „демократски вођа Трамп“, који је наводно „створио себе“ у стилу „америчког сна“.

Међутим, ово је био само још један аспект овог спектакла за прост народ, повећавајући Трампов рејтинг. У самој ствари, један аристократа је, по договору, понижавао друге.

Јер и Трамп потиче из веома племените породице; он је далеки рођак британске краљевске породице, као и скоро сви други председници САД. Избори у САД су заправо само именовање кандидата из мале групе америчких аристократа повезаних са краљевским породицама Европе. Ако постоји икаква конкуренција на председничким изборима у САД, то је само међу овом малом групом највишег племства, где су обични Американци забрањени.

Дакле, обе стране овог спектакла су добиле оно што су желеле.

Читава светска политика, посебно западна, одавно је постала једна велика представа за залуђивање маса, које замишљају себе као арбитре светских судбина.

Ово је својеврсна проба за главну представу, у којој ће се глобални монарх не само свима приказивати као „један од момака“, већ ће свету чинити и лажна чуда, проглашавајући се богом.

Превод: "Борба за веру"

Извор: ТГ Игора Друза