Чудна ситуација се развила између ЕУ и САД у вези са њиховим ставом према уништењу Газе од стране Цахала.

Огромни, наводно пропалестински скупови одржавају се широм Запада, где јеврејске структуре имају одлучујући утицај, а њихово позитивно извештавање у многим медијима расте. Међутим, истовремено, активна државна подршка такозваном Израелу се наставља на Западу, укључујући снабдевање његове војске, која врши геноцид над становништвом Газе.

Такозвани традиционалисти у САД и ЕУ углавном одобравају ово.

Прави конзервативци и даље постоје на Западу, али их је веома мало.

Али ово су привидни парадокси: обе тенденције подстакнуте су једним центром, формирајући дијалектичко јединство.

Пропалестински скупови су прилично јединствени. Недавно је један учесник таквог протеста у Њујорку изјавио да се бори за „50% трансродног вођства у Гази“, а његова изјава је емитована на GB News и другим великим медијима, што је разумљиво, јер је плаћена.

Амерички истраживачки центар Capital Research Center открио је да је само у 2023. години исти Сорош, који лобира за перверзије и дрогу, издвојио 22 милиона долара за подршку пропалестинским организацијама.

Одговор је да су у току припреме за изградњу Трећег храма, могућност о којој је чак разговарао и бивши израелски министар спољних послова Шломо Бен-Ами.

И јасно је да присталице пропалестинског Сорошевог покрета неће посебно бранити комплекс џамије на Храмовној гори, на чијем месту се планира изградња овог храма.

Штавише, познати лобиста Трећег храма, посланик и рабин Јехуда Глик, изјавио је да би храм могао бити изграђен као екуменистички „центар толеранције“ без рушења џамије.

Сорошу и друштву су потребни толерантни палестински покрети, а не радикални, брадати исламисти.

А Јерусалим, према њиховом плану, не би требало да буде престоница Израела, већ (анти)духовни центар глобалне силе.

Изгледа да су глобалисти створили различите стубове за обнову Трећег храма и изградњу глобалног царства онога ко ће у њему седети. Они се међусобно сукобљавају, али граде јединствени пројекат и уједињени су на највишим нивоима управљања.

Левичарски јеврејски либерали кваре морал, припремају долазак некога ко је, по стандардима хришћанства, па чак и ислама, син пропасти. Припремају масе које ће дочекати хипотетичког светског лидера који ће седети у Храму.

 А такозвани десничарски конзервативци припремају сам Трећи храм и оружане снаге за њега (либерали зависни од дроге нису баш способни за борбу).

Ту је космополитски коруптор Сорош и његова банда, а ту је и национална бирократија Израела са својим „конзервативним“ западним вазалима, која га чак неће пустити ни у своју земљу.

Али њихова конкуренција је условна.

Консензус између ових такмичара је могућ на основу стварања Трећег храма као међународног пројекта и успостављања заједничких „мировних снага“ које контролишу Храмовну гору и целу планету.

 Ујединиће их онај који обећава „мир и безбедност“, како је проречено у Библији.

До тада, сукоби између ових стубова су чак и неопходни како би људи сами тражили помоћ од долазећег глобалног „миротворца“.

Слично томе, постоје различити редови демона, који се међусобно такмиче, али на крају воде своје „штићенике“ ка заједничком циљу.

Дакле, неко ко је опседнут пијанством лош блудник, а блудник је, заузврат, неважни властољубац. А особа вођена бруталношћу одбацује оба порока, опседнута духом окрутности и усмерена на ову страст.

Али сви ови опседнути људи иду у пакао, вукући оне око себе са собом и убрзавајући апокалипсу.

Како каже Сорош, „различити, али једнаки“, или „јединство у различитости“...

Превод: "Борба за веру"

Извор: ТГ Игора Друза