Један кривоклетник испричао ми је следећу своју историју. Заклео сам се криво због једног вола. У току две године после мога кривоклетства кућа моја постала је страшило за свет.

 Прва беда која ме је снашла: волови упрегнути у кола сурваше се у неки бездан и пропадоше и волови и кола. С том вешћу дочекала ме је жена увече оног истог дана, када сам се после положене криве клетве вратио кући из среза.

После неколико недеља удари ми гром у кошару и поби све овце.

Па ме лопови у два маха похараше.

Па ми жена ослаби и, пошто се презадужих лечећи је, издахну у мукама.

Једно ми дете, дотле здраво, доби ону тешку болест и поче падати дању и ноћу, и бацати пену на уста и шкрипати зубима.

Осиромашен, презадужен, ојађен, никакав, ја ти се једног дана пожалим неком свом пријатељу на злу судбу своју. А он ће тек као громом с неба с питањем:

„Да се ниси кадгод у животу криво заклео?“

Као хладним пљуском пробуђен, ја се сетим свега, и све ми постаде јасно. Не одговоривши пријатељу ништа, ја из оних стопа одем суду, пријавим се и све признам.

А морао сам се пријавити, јер су казне људске ипак лакше од казни Божијих.

Одлежао сам затвор, и сад сам почео изнова кућити.

Али сам се добро научио Бога се бојати (Епископ Николај, 119. Мисионарско писмо: Једном осуђенику који пита о кривој клетви. Битољ, 1933),

Заклео се криво за парче земље и ослепео кад је после заклетве ступио на њега

Није мала ствар изрећи лаж пред лицем Бога и Божјих анђела. Није мала ствар стати гологлав пред Крст и Еванђеље и викнути: заклињем се живим и свемогућим Богом, да је ова истина лаж и ова лаж истина, и — како ја право рекао, тако мени Бог помогао!

Заиста, није онда чудо што Бог истине и правде удара својим бичем једнога кривоклетника по рукама, другога по ногама, трећега по очима, четвртога по родбини, петога по стоци, и тако редом.

 Баш у нашем комшилуку ево жива примера, како је невидљиви бич Божји ударио једног кривоклетника по очима.

Заклео се човек криво због једне поњаве земље. И добио.

Изашао после да види то парче земље, које је платио скупље од милион златних дуката — јер ју је платио душом својом.

Ходио је најпре по својој њиви лагано. Но чим је са своје њиве крочио ногом на оно проклето парче земље, њему се одузме вид. Невидљиви бич Божји ударио је овог кривоклетника по очима. И ево га слеп седи украј свога огњишта. — Ето шта се догађа по свету Божјем онима који мисле да је свет њихов а не Божји (Епископ Николај, на истом месту).

Кривоклетник предаје себе у власт злих духова

 У Кијеву су живела два пријатеља: Јован и Сергије. Кад је Јован почео да умире, он један део свога новца да игуману Печерског манастира, Никону, да разда сиромасима, а други већи део да своме пријатељу Сергију, са речима: „Ево, предајем ти мога малолетног сина Захарију и овај новац, узми га и сачувај, па га, кад он одрасте, предат њему“.

Сергије узме новац, а Јован убрзо умре.

Кад је његов син одрастао, он дође код Сергија и затражи новац који му је његов отац поверио на чување.

Међутим, Сергије му одговори:

„Твој отац све своје имање предао је Богу. Од њега тражи злато и сребро, а ја ти ништа нисам дужан. Твој отац учинио је добро дело: све је раздао сиромасима, а теби ништа није оставио, па се љути на њега“.

 Захарија тада заплаче.

Он продужи да моли Сергија да му да макар половину, потом трећину и, напослетку, десети део, али Сергије је остао неумољив.

Тада Захарије, видећи да је лишен свега, предложи Сергију да се пред иконом Божје Матере у цркви закуне, да баш ништа није примио од његовог оца на чување.

Сергије пристане.

Дође у цркву, стане пред икону Мајке Божје и рекне: „Кунем се да од његовог оца нисам узео никакав златни и сребрни новац на чување!“

Затим хтеде да приђе икони и целива је, али га нека невидљива рука гурне натраг, и он у безумном страху узвикне:

„Свети оци, спасите ме! Не дајте да ме немилостиви анђео погуби! Ја сам предан злим духовима и сада ме многи ђаволи окружише. Злато и сребро примио сам од оца Захаријевог и оно је сакривено у мојој соби. Узмите га, само ме спасите од злих духова!“

Сви у манастиру сазнавши за ово, уплашише се.

 По његовим речима, нађоше у његовој соби сакривени новац

 (Четиј минеј, 24. март).

 Да ли вам се допао овај прилог? „Борба за веру“ је непрофитни православни медијски ресурс који мисионари Истину Православља и нуди бесплатну информативну услугу, која постоји само захваљујући донацијама својих читалаца.