Авај, руски грађани често пролазе кроз ову капију. „Фабрика снова“ намеће разврат и неопаганизам у стилу Њу Ејџа целом свету, па је сасвим природно да је и ова „фабрика“ дизајнирана у стилу древног Вавилона.

У центру Холивуда, који глобално промовише блуд, огромна капија посвећена Иштар-Астарти, заштитници проститутки оба пола, подигнута је 2000-их. У њој се налазе и бројни други велики и скупи пагански симболи Вавилона. Архитекте у белим рукавицама не штеде новац на својим омиљеним симболима – очигледно водећи рачуна о изрекама мудраца да симболи владају светом...

Позадинска прича ове каменом оковане пропаганде древног зла је интригантна. Холивудски вавилонски зидови и барељефи су углавном педантно рестаурирани сетови из филма Дејвида Грифита „Нетолеранција“ из 1916. године.

Овај „угледни“ редитељ провео је живот промовишући идеологију новог светског поретка и, након смрти, помпезно је сахрањен у холивудском масонском „храму“.

Његов филм „Нетолеранција“ промовисао је много хваљену идеју толеранције, мада са прилагођавањима за релативни конзервативизам који је у то време преовладавао у Сједињеним Државама. Неколико заплета у филму разоткрило је нетолеранцију различитих епоха. Између осталог, према речима редитеља, управо због тога су фарисеји разапели Христа: проблем, тврдио је, није био у њиховом одбацивању Бога, већ у њиховој нетолеранцији према Његовим речима, и једноставно су морали бити толерантнији према другим мишљењима, која можда нису нужно прихватили...

Овај филм је такође ефикасно оправдао вавилонског краља Валтасара, кога је „господар“ Грифит само грдио због прекомерне преокупације љубавним везама, али га је генерално прогласио жртвом издаје.

Такође је романтизовао колективно самоубиство Валтасара и његове вољене.

Редитељ је пропустио да помене да је, према Библији, Валтасара Бог осудио због богохулног скрнављења сасуда из јерусалимског храма, као и због гордости и разврата.

Публика, тада ненавикнута на досадне проповеди о толеранцији и покушаје оповргавања Светог писма, није волела овај трочасовни филм, те је пропао на благајнама.

Међутим, новине браће Грифит прогласиле су филм „новом прекретницом у развоју кинематографије“, и ово мишљење је остало укорењено међу филмским критичарима до данас.

Иницијатор крунисања Холивуда симболиком Иштарином био је писац Реј Бредбери, како је и сам признао у свом последњем интервјуу: „Рекао сам им да негде у граду треба да направе сет из филма Д. В. Грифита 'Нетрпељивост' из 1916. године... Људи из целог света долазе да га гледају, а све зато што сам им рекао да га направе.“

У Русији је познат првенствено као аутор релативно доброг дистопијског романа „Фаренхајт 451“ и дирљивих прича о свом детињству, али је имао и мрачну страну.

 Бредбери је био аутор низа хорор филмова који су постулирали дуализам добра и зла, и, између осталог, величали Ноћ вештица, омиљени празник сатаниста.

Истина, Бредбери се жалио што нису сви његови планови за окултни развој Холивуда остварени — још је било посла: „Требало би да изградимо библиотеку са огромном египатском мумијом испред, са статуом Тутанкамона, који отвара уста и разговара са вама, питајући: 'Где бисте желели да идете у библиотеци?' Кажете мамији где желите да идете...“

 Холивуд је некада производио неке разумно добре филмове, али сада их практично нема, и званично су увели квоте у вези са инклузивношћу и процентом „мањина“ у сваком филму.

Као што видимо, чак и по спољашњем изгледу, овај нови Вавилон је пре пар деценија скинуо маску, добивши изглед древног Вавилона, чији је духовни наследник заиста.

 Тужно је што се његови гнусни производи увлаче у Русију, а има их у изобиљу, укључујући и наш „добри“ Рутјуб, који су хтели да искористе за увоз „лошег Јутјуба“.

Крајње је време да се затворе холивудска Иштарина врата.