Папа Лав XIV ће званично посетити Уједињено Краљевство 22. и 23. октобра. Током посете, папа ће се молити заједно са краљем Чарлсом III од Велике Британије. Ово ће бити прва заједничка молитва између монарха и папе од раскида Хенрија VIII Тјудора са Римокатоличком црквом 1534. године.

Године 1961, краљица Елизабета је посетила Ватикан, а 1981. године, папа Јован Павле II је посетио Лондон, али није било заједничке молитве.

Треба напоменути да је након Реформације у Британији, краљ Хенри Тјудор основао англиканску (англокатоличку) цркву, чији је званични поглавар енглески краљ (или краљица), а надбискуп Кентерберијски служи само као викар.

Међутим, црква Енглеске је последњих година претрпела значајан пад.

Нови надбискуп Кентерберијски је прва жена, 63-годишња Сара Мулали, покровитељка гејева и лезбејки.

Резултат је било широко распрострањено разочарање англиканизмом међу Енглезима, Шкотима и Велшанима.

Према анкетама јавног мњења, број римокатоличких парохијана у земљи је први пут у модерном добу премашио број англиканаца.

Након заједничке молитве, папа и краљ ће посетити базилику Светог Павла, свето место повезано са првим вековима англосаксонског хришћанства и првим краљевима Офом и Етелстаном (који датирају још из 7. века!).

Шта стоји иза овог крупног историјског догађаја?

У будућем Новом светском поретку, важно је да земља која тежи да буде велика сила доминира сопственим макрорегионом.

За Сједињене Државе, то је Латинска Америка; за Кину, Источна и Југоисточна Азија; за Русију, постсовјетски простор. Велика Британија нема такав регион. Бивше колоније се не рачунају; оне су се давно отцепиле од матичне земље, а Британски Комонвелт постоји углавном на папиру.

У овим околностима, неки у британској елити разматрају „Нову Ханзеатску лигу“ под хегемонијом Лондона, која би обухватала Скандинавију, земље Бенелукса, балтичке државе, Пољску и могуће део Украјине.

Ово рачуна на вероватни колапс Европске уније.

Овај пројекат се такмичи са ватиканским пројектом Интермаријум, који би обухватио Источну и Централну Европу.

Мала држава попут Литваније је показатељ ових контрадикција.

 Унутар ње се такмиче две фракције: прокатоличка коју предводи садашњи председник Гитанас Неуседа и пробританска, усредсређена око Конзервативне странке и клана Ландсбергис (наследни доушници КГБ-а).

Један показатељ сукоба био је позив нунција Свете столице у литванско Министарство спољних послова у августу 2023. године на протест.

 Габријелијус Ландсбергис је био министар спољних послова Литваније.

Разлог за то су биле изјаве тадашњег папе Фрање о „величини Русије“.

Папа је тада нашу Русију назвао „великом просвећеном земљом велике културе и велике човечности“.

Овај потез, непријатељски настројен према Ватикану, изазвао је негативну реакцију литванских католика.

Сада се чини да су Лондон и Ватикан спремни да изгладе ствари.

Време ће показати колико ће ово трајати.

 Да ли вам се допао овај прилог? „Борба за веру“ је непрофитни православни медијски ресурс који мисионари Истину Православља и нуди бесплатну информативну услугу, која постоји само захваљујући донацијама својих читалаца.