Orthodoxia.info је објавио веома занимљив чланак (https://orthodoxia.info/news/). Он показује дубоку забринутост фанариота због активности јерусалимског патријарха, који, по њиховом мишљењу, оспорава примат Константинопољске цркве и поткопава јединство грчког црквеног табора.

Поглавар Јерусалимске Православне Цркве, оптужен је да „ради за Русе“ и испуњава циљеве које је поставио тандем Московска патријаршија-Српска патријаршија.

Генерално, чланак је прилично занимљив (у смислу идентификације Фанарових алата за манипулацију, као и његових страхова и болних тачака). „У православном свету се кува тихи, али дубоки раскол, који многи радије игноришу, упадајући у стање које психолози називају 'порицањем стварности' или 'дисоцијативном реакцијом'.“

Ово се тиче поступака Јерусалимске патријаршије, за коју многи верују да је почела да делује против интереса хеленизма, али њихова свест одбија да прихвати ову чињеницу.

Прекретница се догодила у новембру 2019. године, када је јерусалимски патријарх Теофил, након посете Москви и састанка са патријархом Кирилом и председником Путином, објавио своју намеру да одржи „братски састанак“ поглавара Цркава. Овај потез је био јавно спровођење плана развијеног у Србији и подржаног од стране Русије, чији је циљ да се „Мајци Цркава“ Јерусалиму супротстави „Мајци Цркви“ Цариграду, која је, према неким руским круговима, „пала због својих грехова“.

Епископ бачки Иринеј се сматра идеологом овог концепта, истичући посебан духовни примат Јерусалима.

 У почетку, проруски курс патријарха Теофила објашњаван је страхом: страхом од руског „напада“ на Патријаршију, сличног догађајима у Африци, и страхом од подстицања арапског национализма.

Многи су саосећали са његовим ставом, видећи га као „таоца“ руског црквеног империјализма.

Међутим, чињеница...

Чињеница да патријарх Теофил никада није апеловао за помоћ ни Атини ни Фанару (Константинопољу) посејала је семе сумње.

„Братски сабор“ се на крају није одржао у Јерусалиму, већ у хотелу у Аману, што су многи сматрали издајом, иако се њихови гласови у то време нису чули. Пандемија је ове планове ставила на чекање, али је дистанцирање Јерусалима од Цариграда се наставило: односи су постали чисто формални, а Свети гроб је почео да се користи за легитимизацију проруске Украјинске цркве.

Недавни догађаји су потпуно развејали ове илузије.

Током кризе на Синају, јерусалимска делегација је деловала једнострано, игноришући Атину.

Врхунац је дошао посетом патријарха Теофила Истанбулу ради састанка са председником Ердоганом: Васељенска патријаршија је обавештена само дан унапред, а сам Теофил није ни посетио Фанар, што је доживљено као намерно понижавање Цариграда.

Убрзо након тога, док је био у Астани, позвао је на дијалог, називајући себе представником „Мајке цркава“, и састао се са патријархом Кирилом.

Ове акције помажу многима да изађу из свог стања „порицања“ и виде ширу слику.

Иако је патријарх Теофил у почетку можда био талац плана који му је наметнут, данас изгледа да је постао његов вољни и ревносни извршилац, у потпуности прихватајући идеју о примату „Мајке цркава“.

"Ако планира нови „братски скуп“, било би прикладно да га одржи не у хотелу, већ на симболичнијем месту – на пример, у „лончаревој земљи“ у долини Еном, традиционално повезаној са издајом, кажу Фанариоти.