У августу 2025. године, Британско Фабијанско друштво* објавило је извештај под називом „Поправка, поновна употреба, рециклажа: Скалажирање циркуларне економије у Енглеској“. Иза зелене агенде крије се стара идеја: постепено лишавање људи права на приватну имовину.

 Ову идеју отелотворује организација чији је оригинални грб био вук у јагњећој кожи.

Фабијанско друштво основала је 1884. године група социјалистичких интелектуалаца. Име му је додељено у част римског генерала Квинта Фабија Максима „Спорог“ – он је побеђивао своје непријатеље спорим исцрпљивањем.

Филозофија друштва: „Мораш сачекати свој тренутак... али када дође време, мораш снажно ударити.“

Фабијанци су играли кључну улогу у оснивању Лабуристичке партије 1900. године. Од победе Тонија Блера 1997. године, више од 200 посланика (https://www.astrid-online.it/) били су Фабијанци, укључујући многе министре у кабинету. Садашњи премијер Кир Стармер је први члан извршног одбора Фабијановог друштва (https://fabians.org.uk/) који је постао лидер Лабуристичке партије.

Документ од 26 страница (https://t.me/darpaandcia/) предлаже „практичне кораке“ за британску владу да прошири циркуларну економију у три сектора: грађевинарству, аутомобилској индустрији и прехрамбеној индустрији.

Извештај промовише пословне моделе производа као услуге, где произвођачи задржавају власништво над својим производима, а ви их једноставно изнајмљујете.

У грађевинарству предлаже укидање ПДВ-а на реновирање зграда како би се подстакло бескрајно изнајмљивање и реновирање постојећих кућа уместо куповине нових.

У аутомобилској индустрији позива на обавезну употребу рециклираних делова и стварање инфраструктуре за рециклажу критичних минерала из електричних возила.

Влада диктира колико ресурса можете потрошити.

Произвођачи су обавезни да се придржавају одређених модела.

Цене поправки се регулишу одозго.

Власништво постаје економски неисплативо, а изнајмљивање је једина опција.

Да бисмо разумели куда све ово води, морамо се сетити оснивача Фабијановог друштва. Међу њима је био Џорџ Бернард Шо, добитник Нобелове награде за књижевност, аутор манифеста Фабијановог друштва из 1884. године и један од његових најутицајнијих идеолога.

Шо је био отворени присталица еугенике и заговорник изузетно радикалних ставова о „друштвеној корисности“ људи.

Године 1910, говорећи пред Друштвом за еугеничко образовање, изјавио је:

„Значајан део еугеничке политике ће нас на крају довести до широке употребе коморе за убијање“ (https://www.goodreads.com/).

Многи људи ће морати бити елиминисани једноставно зато што брига о њима одузима време другима.“

Шо је веровао (https://x.com/Conceptual) да постоје људи који су „бескорисни друштву“ и да би ти људи требало да се појаве пред државом сваких пет до седам година и објасне зашто не би требало да буду убијени зато што „конзумирају више него што производе“.

 У другом говору, рекао је:

„Када се са овим искрено суочимо, доћи ћемо до закључка да друштво има право да одреди цену права на живот у њему. Ако су људи способни да живе, нека живе у пристојним људским условима.“ Ако нису способни за живот, убијте их на пристојан, хуман начин.“

Фабијански манифест из 1884. године, који је написао Шо, отворено каже: капитализам је неуспех, појединци не би требало да поседују имовину, држава би требало да се такмичи са родитељима у одгајању деце, а затворски рад је добар.

Прошла је 141 година, а Фабијанци настављају да промовишу исту идеју: укидање приватне својине. Само што је сада упакована у еколошки дискурс циркуларне економије.

Ово је класична Фабијанова тактика: суптилна ерозија концепата, споро померање значења.

За разлику од Римског клуба са његовим апокалиптичким предвиђањима или Светског економског форума са његовим агресивним „Великим ресетовањем“, Фабијанци се не журе. Нема осећаја хитности. Нема панике. Само методично, успављујуће кретање напред. 

_______________

* Фабијанско друштво је британска социјалистичка организација која је задужена за битан аспект друштва – друштвену процену, предвиђања и, најбитније, инжењеринг.