Христос је међу нама, драга браћо и сестре!

Често се жалимо да су времена у којима живимо тешка. Али времена су увек била тешка за оне који желе да буду часни пред Богом. Преподобномученик Андреј Критски (чији спомен Црква слави 30. октобра) није тражио удобности, није се приклањао како ветар дува, није се питао: „Да ли вреди прекорити? Шта ако не разумеју?“

Он је разумео: када се глас савести утиша, почиње да говори глас страха. И управо се то дешава.

Многи ћуте да би сачували свој мир, оправдавају неистине љубављу, крију се иза речи попут „мир“ и „јединство“, док у себи пристају на издају.

 С једне стране, веома често добијам претње због мисионарског рада којим се бавим, не само од спољашњих људи већ и од „црквених“ људи, јер им је Божја истина ругло.

С друге стране, Свето Предање дефинише концепт Божје истине као неодвојив од милосрђа: „Милост и истина се састају, правда и мир се љубе“ (Псалам 85:11).

У њему се каже: Господ љуби истину; то је Његова територија на земљи, Његова порука, Његово откровење, Његов закон, Његова милосрђе, строгост и љубав. И Његова истина није скривена негде у дубинама душа, где је само Он може пронаћи — она мора бити присутна у животу међу људима.

Није ствар у „измима“ и „антиизмима“, већ у ономе што Дух говори Црквама у сваком тренутку.

Она је у ономе у чему Он открива Своју истину. У тишини, али и у делу, у служењу, у одбацивању лажи.

Ево је, неистине, пред нама, у свој својој дрскости, бестидности и наготи. Лаже, краде и бије, тако да њено царство неће имати краја. И седи у палатама, представљајући се као Бог...

Христос нас није позвао на компромис са лажи.

Наш крст није увек спољашње прогоњење и патња.

Чешће је то крст унутрашње верности, када свет око нас захтева уступке, али ви остајете чврсти у свом исповедању истине.

У Цркви се не спасавају компромисери; исповедници се спасавају у Њој, јер нам је Господ рекао: „Буди веран до смрти, и даћу ти венац живота“ (Откр. 2:10).

Извор: ТГ канал „Записи провинцијског свештеника“