Монахиња Параскева (Ростијашвили), келијница Светог Гаврила Самтавријског, сећа се:

Свештеник је питао старца:

„Шта је пост?“

„Објаснићу“, одговорио је старац, подсећајући га на све грехе које је починио од детињства.

 Свештеник се толико застидео да није могао а да не заплаче.

Старац се изненада развеселио и понудио му нешто за јело.

„Како сада могу да једем? Тако ми је лоше!“, одговорио је.

„То је пост. Када се сетиш својих грехова, покај се и више не мисли на храну.“

+ + +

Муж и жена су дошли код старца по благослов. Жена је била трудна. Отац Гаврило је почео да их поучава да живе хришћанским животом, да се не раздражују и да пазе на свој говор, јер ће дете све чути.

Муж је приговорио:

 „Шта говорите, оче Гаврило? Не можете чути разговор кроз зид, али дете га може чути у утроби?“

„Дакле, не верујете ми?“ Отац Гаврило рече, и окренувши се мајци, гласно упита дете:

 „Дете, питам те, зар не чујеш реч Божију?“

Дете се поче тако јако трзати у утроби да је мајка, држећи се за стомак, пожурила из келије.

+ + +

Једног дана, жена дође старцу и рече:

„Спасио си ме од смрти, дозволи ми да ти се захвалим.“

Испричала нам је следећу причу:

 „Живим близу гробља, у старој кући.

Једне ноћи су ми разбојници провалили у кућу.

Из страха сам почела да дозивам оца Гаврила у помоћ.

Десило се чудо: старац се одмах појавио и почео да их јури палицом.

Уплашени разбојници су побегли, изгубили главе, а старац је нестао изненада као што се и појавио.

+ + +

Отац Гаврило, који је био тешко болестан, једном ми је рекао:

„Сада идем у манастир Шавнабада.“

Мислила сам да се шали. После неког времена сам питала:

„Оче, јеси ли био у Шавнабади?“

„Јесам. Када сам стигао, ручали су, све је било у реду.“

 „Јеси ли се видео?“ поново сам питала.

„Не, одакле?“

 Да су ме видели, били би изненађени, а ја нисам хтео да им се покажем.“

 „А шта је радио отац Шио?“ упитала сам.

„Бројао је људе“, одговорио је старац.

Неколико дана касније, архимандрит Шио, игуман манастира Шавнабада, дошао је да види оца Гаврила.

Питала сам га: „Да ли вас има много у манастиру?“

„Не знам: неки долазе, други одлазе. Обично их бројим током оброка.“

Отац Гаврило ме је значајно погледао и осмехнуо се. Била сам запањена.

+ + +

Старац је волео оперу „Даиши“. Ишао је у оперу. Посебно је волео сцену где патријарх благосиља народ.

Иако је улогу патријарха играо глумац и представа је била у току, отац Гаврило је увек устајао када би се појавио.

Једног дана, глумац се збунио и представа је привремено обустављена.

Отац Гаврило, искористивши збуњеност, попео се на сцену и почео да проповеда о Христу.

+ + +

 Отац Гаврило је волео да седи на горњем степенику степеница које воде до куле.

Једног дана, свештеник се пењао уз степенице.

Отац Гаврило се окренуо ка мени и рекао:

„Хоћеш ли сада да протресем овог свештеника?“

Уплашио сам се: отац Гаврило му се обратио користећи најнепристојнији језик.

Свештеник је застао и мирно одговорио: „Оче Гаврило, ја сам много гори.“

Старац је с љубављу загрлио свештеника и рекао:

„Ти си мој прави брат!“

+ + +

Отац Гаврило нам је дао пример из свог живота везан за грех суда:

„Један свештеник који је био опседнут пијанством био је осуђен у олтару, и ја сам га осудио у присуству патријарха, желећи да покажем своју беспрекорност, иако нисам познавао овог свештеника.“

Увек смо имали вино код куће. Хтео сам да попијем. Након што сам попио чашу, отишао сам у Сионски сабор.

 Када сам ушао у олтар, осетио сам како ме опијеност савладава; спотакао сам се и замало нисам пао.

Патријарх је успео да ме обузда, иако нико није изгледао као да је приметио, али сам јасно схватио да сам научио лекцију.

По ономе што судите, бићете суђени.

Када судите некога, знајте: судите самом Богу.