Имао сам непуних 8 година, прича један побожан човек, када сам при повратку из школе поновио једну ружну реч, коју сам чуо од старијег друга, али чији смисао нити значење ја нисам знао. Моја мати која је била заузета пословима у кујни строго ме је погледала и рекла:

„Чедо моје, ја нећу никад више да чујем ту реч из твојих уста“.

Ја сам одмах схватио о чему се ради и ћутао сам посрамљено.

После ручка мајка ће ми рећи:

„Јосифе, пођи са мном у собу“.

Ја сам скочио и пошао за њом. Кад смо отишли у собу, она ме је поставила под распеће на зиду, пред којим се она обично молила, и рекла ми:

„Ти си јутрос много увредио доброг Богу оном ружном речи коју си изговорио. Ти ниси схватио колико је она гадна, па те зато нећу казнити, али запамти добро да ја не желим да ову или сличну реч још који пут чујем из твојих уста. А сада клекни да заједно молимо опроштај од доброг Боге и да прочитамо Оче наш пет пута у част пет рана Спаситељевих.

Ја сам клекао и заједно смо прочитали Оче наш пет пута. То је на мене и моје дечје срце направило већи утисак него највећи укор или казна (Оберхамер, стр. 180-181).

За добро васпитање деце родитељи добијају награду од Бога у будућем животу

 Света Марта имала је јединца сина Симеона. Васпитала га је веома брижљиво и Бог јој је дао да се за живота обрадује светитељском славом сина свога.

Кад је дошло време да се пресели у вечни живот, она је дан пре тога имала чудно виђење.

 Учинило јој се да је узета на небо и да се налази поред неког прекрасног дворца, чија се лепота не може описати.

Док се дивила лепоти тога дворца, спазила је пресвету Богомајку са два анђела и поклонила јој се. Мати Божја запита је чему се диви, а она јој одговори да се диви лепоти дворца, јер тако нешто у животу није видела.

Тада је пресвета Богомајка запита да ли зна за кога је тај двор саграђен.

Кад јој је она одговорила да не зна, пресвета Богомајка открила јој је да је то њен дворац, који ја за њу саградио син њен.

А то јој је и награда за њен богоугодан живот.

 После тога њој су показали још лепши дворац, у вишим небеским сферама, који ће припасти њеном сину.

Сутрадан се света Марта преселила у вечни живот (Житије свете Марте, 4. јула).

Пренебрегавање дужности деце свети се и деци и родитељима

 Као потврда овоме може да послужи пример старозаветног јеврејског свештеника и судије Илије.

Он је имао два сина: Офнија и Финеса.

Синови су му били непослушни и тешко грешили Богу.

Отац их је, истина, опомињао, али није строго иступао, па га они нису ни слушали.

Због тога их је снашла тешка казна Божја: оба сина погинула су у један дан у борби против Филистимаца, а отац, када је чуо шта се догодило, пао је са столице, на којој је седео и очекивао вести са бојишта, и сломио врат, те умре и он

(1. Књига Самуилова 2, 22-25, 27-34; 4, 1-18).

Отац умире а деца одлазе на маскенбал

 У немачкој варошици Триру догодио се овај жалосни случај.

Поводом карневала био је приређен маскенбал.

Један отац породице тешко се разболи и баш то вече морали су хитно звати лекара.

Кад је лекар стигао, затекао је децу маскирану и спремну за бал.

Пошто је прегледао болесника, лекар је изјавио да болесник неће преживети ту ноћ.

 На то је кћи запитала лекара да ли би она упркос таквом очевом стању могла ићи на бал.

— „Ја то препуштам вашој савести“, одговорио је лекар.

Чим је лекар изашао, деца су отишла на бал.

Кад су се пред зору вратила, затекла су оца мртва.

Он је умро док су се деца његова забављала и играла на балу (Оберхамер, стр. 190-191).