Глобалисти чине Русе све контролисанијим.

Нажалост, медији настављају да кваре руски народ кроз искривљавање и уништавање историјског памћења, примитивни материјализам, свеобухватни конзумеризам и луду трансхуманистичку урбанизацију, при чему се огромна пространства Русије депопулирају, а целокупно становништво, под надзором видео камера, треба да буде затворено у дигиталне концентрационе логоре у Москви, Санкт Петербургу и Јекатеринбургу. <...>

 У новој врсти високих барака, названих „људски мравињаци“, које ничу попут буђи да би спречиле порођај. Сви грађани у овим „паметним“ насељима постају дигитални затвореници, са дигиталним рубљама сачуваним у њиховим паметним телефонима, које власти, наводно тражећи удобност становништва, могу да искључе у сваком тренутку. Држава води брутални рат, са више него значајним губицима људи међу већ умирућим народом. Јавни фондови за помоћ војсци стално примају захтеве за помоћ од борбених јединица и војних болница, јер држава није у стању да задовољи ове потребе. Пензионери шаљу своју последњу уштеђевину да помогну фронту, док дрско и цинично богата престоница троши огромне суме на свеприсутну замену асфалта и ивичњака, поправку иначе добрих зграда и замену одличних игралишта модерним, са непотребно сложеном и скупом опремом, где деца огромне армије миграната, који осећају да поседују град, могу да се „забаве“ док тренирају у стотинама затворених борилачких клубова у престоници, чекајући наређења да започну масакр аутохтоног становништва града. Све је то приказано у документарним снимцима из главног и јединог истински патриотског медија у нашој земљи, „Бесогона“, у режији уваженог Никите Сергејевича Михалкова.

Вести у руским медијима су састављене и уређене на такав начин да не нагло, већ систематски, изазивају код корисника, читалаца, слушалаца и гледалаца нехотични осећај страха, неизвесности у будућност, трауматску, анксиозну неизвесност, ишчекивање катастрофе, нуклеарног холокауста и сумње: да ли се уопште исплати живети и имати децу у таквим условима?

Интернет представља све врсте дивљег изопачења, страх од агресије свих врста криминалаца, све врсте лажи. Телевизија намеће серије о криминалу, крви, смрти и лукавим преварама у свим областима живота. Радио емитовање, часописи, преостале новине на папиру – све, у једној или другој мери, испуњавају циљеве које су поставили „господари светског новца“ – глобалисти и трансхуманисти. Циљ медија које контролише пета колона „Русије демократског избора“ је потпуно уништење руске националне свести, супротстављање свих свима (што је показано државним злочином замене слика на новчаници Централне банке од 500 рубаља), дискредитовање патриотизма и тако даље.

Модерни руски медији настали су у турбулентним 1990-им, када су земљу окупирали западни глобалисти и трансхуманисти. Током више од 30 година Русије „демократског избора“, појавила се и сазрела нова генерација новинара и медијских званичника, са чврсто укорењеним компрадорским погледом на свет, који презиру и мрзе Русију. Ова тема је далеко више него широка и важна и захтева критичку анализу стручњака за информационо ратовање, лингвиста, ФСБ-а и Тужилаштва. У борделу значајног дела данашњих руских медија, није намештај тај који треба заменити, већ сам кадар, јер је „кадар све“. Наведимо два примера из наше стварности. На пример, на радио станици „Комсомољскаја правда“, пуковници Бороњец и Тимошенко храбро представљају тему патриотизма. Њихов радио програм је често уоквирен рекламама за лековите лаксативе са живописним описима кретања фекалија у цревима, што нехотице изазива асоцијације на патриотизам и одбрану Отаџбине...

„Звездани пад“ у Министарству одбране није утицао на радио станицу „Звезда“ у власништву министарства. Радио станица је позната по популаризацији активног хомосексуалца, глобалисте, трансхуманисте и израелског професора Јувала Ноа Харарија, и два пута је емитовала пун текст његових антихришћанских, содомитских и педерастичних лутања „Сапијенс: Кратка историја човечанства“.

На таласима радио станице „Звезда“ често се емитују стихови Сергеја Довлатова, плодног алкохоличара који је напустио Русију са таласом јеврејске емиграције, издао Израел и завршио у Сједињеним Државама, где су његови истоверници финансирали промоцију његових неспособних списа, пре свега међу алкохоличарима, о чему сведочи Довлатовљев бар у близини Курске станице у престоници и Довлатовљев трамвај који је недавно прегазио становнике Санкт Петербурга.

Сва ова лична мишљења позивају на критичко испитивање ситуације око нас, не само од стране обичних грађана већ и од стране стручњака у тужилаштву и другим релевантним владиним агенцијама које чувају безбедност Отаџбине у нашем критичном ратно време.

Превод: "Борба за веру"

Извор: rv.ru