Замолили смо једног нашег сарадника (из разумљивих разлога остаће анониман), који је светски признат стручњак у области Медицинске микробиологије и микробиолошке геномике, да за „Борбу за веру“ напише чланак о злоупотреби комараца од стране глобалне фармако-вакциналне кабале.  Нашем сараднику се захваљујемо на овом изврсном чланку, који препоручујемо  пажњи наших цењених читалаца.

+ + +

Комарци могу да преносе разне патогене, укључујући вирусе попут Денге, Зике, Жуте грознице, Вируса Западног Нила и Чикунгуње, као и паразите који изазивају болести попут маларије.

Неки вируси које преносе комарци, попут вируса Рос Ривер и Бармах Форест, чести су у деловима Аустралије, док постоје и други попут јапанског енцефалитиса и енцефалитиса долине Мари.

Бактерије које изазивају болести попут Бурулијевог чира такође могу да преносе комарци.

Комарци реверзно транскрибују РНК вирусе у једноланчану ДНК као део своје антивирусне одбране од РНК вирусa. 

Унутар комарца РНК aрбовируси попут денге, зике и чикунгуње се претварају у вирусну ДНК (вДНК) од стране комарца.

ДНК се затим може интегрисати у геном домаћина (комарца) доприносећи имунитету комарца на вирус.

Стога, комарци могу да носе било коју врсту људског патогена, природног или намерно унетог, могу да носе РНК вирусе, да их копирају у ДНК, коју затим могу да пренесу на људе.

У чланку под називом „Производња трансгеног комарца, као летећег шприца, за испоруку заштитне вакцине путем пљувачке“ објављеном у Гејтс фондацији (https://gcgh.grandchallenges.org/grant/production-transgenic-mosquito-flying-syringe-deliver-protective-vaccine-saliva ) говори се о једној од првих експерименталних вакцина из 2010-те, које се користе преко комараца.

Таква врста вакцинације не захтева одобрење човека, и сваки наредни ујед постаје бустер вакцине.

У следећем чланку насловљеном “Истраживачи претварају комарце у летеће вакцинаторе” (https://www.science.org/content/article/) у Јапану, 2010. године, истраживачи су користили комарце за експерименталну испоруку вакцина против маларије тако што су их модификовали да носе и убризгавају протеине паразита маларије путем пљувачке.

У једној експерименталној методи, комарци су генетски модификовани да експресују гене за антитела или ослабљеног паразита, а затим им је дозвољено да уједу људе добровољце како би покренули имуни одговор.

Ова метода има за циљ стварање имунитета сличног конвенционалној вакцинацији, али без игле.

Истраживачи раде на развоју вакцина против других вируса које преносе комарци, као што су Денга (DENV), Зика (ZIKV), Чикунгуња (CHIKV) и вирус Западног Нила (WNV), користећи методе вакцинација засноване на комарцима на животињским моделима (https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/)

Истраживања у овој области показала су први успех 2010. године и од тада се усавршавају и развијају у оквиру вишеструких модела болести.

Колико нам је познато, још увек званично не постоје регистроване вакцине које се шаљу преко комараца, али се међу научницима генерално сматра да њихова примена није предалеко у будућности.

Један од изговора који могу да користе имплементацију ових вакцина је чињеница да је након COVID-а дошло до глобалног пада вакцинације на начин да људи који никада нису доводили у питање вакцине сада одбијају да вакцинишу своју децу раније редовно коришћеним вакцинама.

Систем слања вакцина преко комараца може се користити за превазилажење такозваног оклевања или неповерењa према вакцинацији.

Комарци су иделани шприцeви за вакцинацију, све што се убаци у комарца, комарац може да пренесе у човека, смертоносне вирусе, паразите, бактерије или вакцине.

Од тренутка када је вакцина спремна за лансирање преко комараца, регулације и спречавање испуштања трансгеничних комараца је практично немогућа.