Епископ браничевски Игњатије Мидић данас је прославио своју крсну славу Свете Враче Козму и Дамјана. На овом примеру желим да покажем само један детаљ докле је наша Црква дошла после 30 година новотарија и модернизма.

Прво, Литургија.

То је код Мидића чиста глума, без вере и побожности. Централно место на овој квазиправославној служби, која има неколико десетина битних измена у односу на канонску Литургију, заузима Игњатије, који је, по својој теологији, литургијски Христос.

Као што је познато, Мидић учи да је царство Божије овде на Земљи, а небеса не постоје. Нема раја, нема пакла, нема митарстава, душа после смрти прелази у небиће.

У складу са тим, на Мидићевој слави није главна служба, него ручак.

То је један чисто световни, али несвакидашњи догађај. Световни по начину „слављења“, а несвакидашњи по раскоши.

Мидићеви гости су „елита“, црквена и световна: епископи екуменисти и модернисти, свештеници и монаси улизице, људи из структура управљања и бизниса, међу којима има и атеиста (који воле Мидићев модернизам, јер могу да се причешћују без икакве припреме).

Слави се бахато, са најскупоценијим есцајгом,  по три тањира је испред сваког подобног госта, поред тањира по три чаше за специјална пића.

Слави се два дана, и припрема четири постављања: први дан једни гости на ручку, други на вечери.

Други дан исто, све са најскупоценијим хотелским менијем. Пошто Царства Божијег нема, зашто онда не узети „све што ти живот пружа“.

Наравно, ту је и музика  са оркестром уз песме које иду уз овај световни дух.

За трпезом ни слова о Богу,  вери и труду на спасењу.

Када би нормалан верник био са њима рекао би ово су безбожници и људи који живе за овај свет и користе  Цркву и народ ради овоземаљских уживања, зраче неверјем, хедонизмом, бахатошћу и презасићеношћу.

На жалост, ја вам не могу приложити ни једну фотографију са овог скупа, јер је Мидић строго забранио фотографисање (чак и службе).

Оно што могу да кажем као закључак то је да код Мидића од побожности и Православља није остао „ни камен на камену“...