Неколико примера Светих отаца о правилном расуђивању:

1.                Авва Антоније је рекао: има људи, који су изнурили своје тело подвижништвом, па ипак су се удаљили од Бога, зато што нису имали расуђивање.

2.                Нека братија су отишли ​​код авве Антонија да му кажу за нека јављања, која су видели, и да од њега сазнају – да ли су то истинита јављања или од демона. Са њима је био и магарац, и он је пао на путу. Чим су они дошли код старца, он им је одмах рекао: „Због чега је код вас на путу пао млади магарац?“ Братија су га питала: „Како си ти сазнао то, Авво?“ „Демони су ми показали“, одговорио им је старац. Тада братија говори њему: „Ми смо управо за то и дошли да питамо тебе. Ми видимо јављања, а она често бивају истинита, па да ли се ми обмањујемо (прелашћујемо)?“ Старац је на примеру магарца показао њима, да та јављања потичу од демона.

3.                Неко, ловећи у пустињи дивље звери, видео је да се авва Антоније шаљиво обраћа са братијом, и саблазнио се. Старац, желећи да га увери да је понекад потребно дати олакшање братији, говори му: „Стави стрелу на лук свој и затежи га.“ Он је учинио тако. Старац му опет говори: „Још затежи.“ Овај је још затегао. Старац опет говори: „Још затегни.“ Ловац му тада одговара: „Ако ја преко мере затегнем, онда ће се преломити лук.“ Тада му авва Антоније говори: „Тако је и у делу Божијем: ако ми преко мере притискамо братију, онда ће се они од притиска ускоро скрушити. Стога је потребно понекад дати бар мало олакшања братији.“ Чувши ово, ловац је био веома ганут, и добивши велику корист, отишао је од старца. И браћа се, ојачавши, вратише у своје место.

4.                Брат је рекао авви Антонију: „Моли се за мене. Али старац је рекао њему: „Ни ја ни Бог нећемо те помиловати, ако ти сам себе не помилујеш и не угодиш Њему.“

5.                Још је рекао авва Антоније: „Бог у садашње време не допушта таква искушења врага (непријатеља), каква су била раније; јер зна да су сада људи слаби и да их неће поднети (издржати).“

6.                Брат је упитао авву Арсенија: „Има неки добри људи – зашто они на самрти бивају подвргнути великој невољи (жалости), будући погођени телесном болешћу“? „Зато“, одговорио је старац, „да би ми, као сољу посољени овде, отишли тамо ​​чисти“.

7.                Један старац је рекао блаженом Арсенију: „Зашто ми, са таквим образовањем и мудрошћу, немамо ништа добро; а ови прости људи – Eгипћани – стекли су такве врлине?“ Авва Арсеније је одговорио: „Ми немамо ништа добро од светског образовања; а ови прости људи – Египћани – својим трудом стекли су врлине.“

8.                Блажени авва Арсеније је говорио: „Монах је дошљак у туђој земљи, ни у шта не треба да се меша, и тада ће он бити спокојан.“

9.                Авва Макарије је питао авву Арсенија: „Да ли је добро немати у својој келији никакве утехе земаљске? Јер ја сам видео једног брата, који је имао мало поврћа, и он га је ишчупао и бацио“. „Добро је“, одговорио је авва Арсеније, „али гледајући на навику човека; јер ако он нема снаге за такав начин живота, онда ће опет посадити друго поврће.“

10.             Авва Данило је рекао: „Авва Арсеније, кад се приближавао смрти, завештао је нама: не брините се да дајете за мене вечери љубави (тј. даће); јер ако сам ја у овом животу припремио себи вечеру, онда ћу је наћи тамо.“

11. Причао је авва Лот: „Ја сам био једном у келији авве Агатона. Тада је дошао код њега брат и рекао: ’Ја хоћу да живим са братијом, кажи ми како да живим са њима?’ Старац је одговорио њему: ’Као први дан кад дођеш код њих, тако и у све дане своје, понашај се пред њима као странац, и не буди слободан у свом обраћању (понашању).’ Авва Макарије је упитао њега: ’А шта бива од слободног обраћања (понашања)?’ Старац је одговорио њему: ’Слобода, тј. слободно понашање је слично јаком ветру, који кад дуне, сви беже од њега, и он квари плод на дрвећу. Авва Макарије је рекао њему: ’Зар је толико штетна слобода (тј. слободно понашање)?’ Авва Агатон је одговорио: ’Нема друге страсти штетније од слободе (тј. од слободног понашања), она је мајка свих страсти. Због тога подвижник не треба да буде слободан у понашању, макар он био и сам у келији.“

Древни патерик