Националистичке групе протестују због прославе 1700. годишњице Првог васељенског сабора у Никеји.

У Турској су избили протести због посете папе Лава XIV, који ће стићи у земљу од 27. до 30. новембра, а затим ће наставити у Либану до 2. децембра.

Протести произилазе из одлуке Ватикана да свечано обележи 1700. годишњицу Првог васељенског сабора у Изнику (древна Никеја) 28. новембра - датум који има посебан историјски значај за Турску.

Изабрани датум се поклапа са 105. годишњицом заузимања Никеје од стране Турака 1920. године током рата са Грчком.

Националистичке и мање политичке странке у Турској тврде да је преклапање овог догађаја са великом хришћанском прославом „увреда историјског памћења и националног идентитета“.

У недељу је одржан протест у Бурси, суседном Изнику.

Окупљени су скандирали: „Нисмо у Византији, ово је Република Турска. Ово није Никеја, већ Изник.“

 Један активиста, Дилек Чинар, изјавио је да папина посета „није невин верски обред, већ политичка иницијатива усмерена на суверенитет Турске“, додајући:

„Лажне тврдње о екуменизму овде неће успети.“

Према турским медијима, међу организаторима су били представници Отаџбинске странке, који су обећали да ће покушати да поремете посету организовањем мирних протеста на дан доласка Лава XIV.

На транспарентима демонстраната је писало: „Зауставите екуменску заверу“.

Новинска агенција КНА извештава да су демонстранти назвали екуменизам „америчком лажи и завером“.

Упркос томе, папа Лав XIV је задржао путовање на свом дневном реду – већ га је испланирао његов претходник, папа Фрања.

Патријарх Вартоломеј, организатор комеморативних прослава поводом 1700. годишњице Никејског сабора, који је формулисао Символ вере, планира да посети Никеју заједно са папом.

Међутим, присуство поглавара Фанара постало је додатни извор критика.

Неколико турских медија наглашава да је папина посета политички обојена, јер ће бити присутан „грчки патријарх“ – вођа институције која, према речима критичара, „потврђује сопствену црквену аутономију без обзира на турски закон“.

Турски националисти тврде да је признавање статуса Фанара као „екуменског“ патријаршије „напад на суверенитет Турске Републике“, кршећи Лозански споразум из 1923. године, који дефинише статус Патријаршије као искључиво верске, без политичких моћи.