АТИНАГОРА ПОМИЊЕ ПАПУ

1) Прва важна ствар коју треба да зна сваки православни верник је да је Атинагора био први патријарх који је помињао папу на Проскомидији (предложењу светих дарова) и Божанској Литургији.

Када Свети Оци забрањују «општење» с било којим јеретичким епископом, архиепископом или патријархом, у то укључују и забрану «помињања» његовог имена.

* Свети Александар, патријарх константинопољски, пише о. Теодор Зисис, био је притиснут од императора Константина, сина Константина великог, да лицемерно прими у општење Арија који се лажно обратио и лажно тражио опроштај. Сматрао је ту ствар толико озбиљном, тј. да се помири с Аријем и не послуша Јеванђеље, да је молио Бога да умре, и да га тако смрћу ослободи од такве апостасије (одступништва). Радије је желео умрети него да прихвати општење са Аријем.

 Свети Марко Евгеник пише о помињању Латина:

«Бежите и ви браћо од општења с онима који су искључени из општења и од помињања оних који су искључени из помињања. Јер ја грешни Марко кажем вам да онај који помиње папу као православног архијереја, крив је за све што је од Латина извршено све до бријања брада и латинофили ће заједно с Латинима бити осуђени и сматрани за прекршитеља вере.

• Свети Максим Исповедник:

«Ако и цар и патријарх и Сабор пишу у Рим и изложе дичну веру, ја ни тада нећу имати, општење са вама јер у диптисима помињете Сергија, Пира, Павла и Кира који су били представници јереси и не само да су проклети (анатемисани) од толиких сабора у Јерусалиму, у Риму и у Африци, него су умрли у јереси као изопштени из Цркве. И будући да ви с њима општите, чак и ако постанете православни, опет нећу општити с вама јер општите са изопштенима.

• Хроничар псевдосабора у Ферари – Фиренци (1433 - 39. г.), Велики еклисијарх Силвестар Сиропулос, притиснут од императора да се треба помињати папа, одговорио је:

«У Црквама се помињу они који су истоверни и у заједништву са Црквом. Ако су изопштени, нити се помињу, нити постоји дозвола за свештене особе да произносе молитве за изопштене. Папа је изопштен. Како да се онда помиње изопштени заједно са онима у општењу?“

• Исто тако, светогорски монаси су 1274. г. објавили:

«Јер онај који прима (мишљење) јеретика, учествује у његовом злочину... ако се сретнемо са њим, боље је да побегнемо.

• Патријарх Генадије Схоларис пише:
Духовно општење истоверних и потпуна послушност истинским пастирима изражава се помињањем (на проскомидији, тј. Литургији). Сабори и други оци наређују да оне који су скренули од тог уверења требамо изоставити из општења.“

б) Откривени «документ» који је непознат православнима, је вероисповедање истог Атинагоре да помиње јеретика папу, како за време предложења светих дарова (проскомидије), тако и на св. олтару.

У писму које је послао папи Павлу VI за Божић 1968., Атинагора пише:

«У овом заједничарењу (љубави Христове), служили смо Литургију са најсветијима и пречасним митрополитима наших области, помињали смо у диптисима нашег срца Твоје часно име, брате, нејсветији предстојниче Римски епископе, испред овог изложеног светог и часног Тела и ове свете и часне Крви Спаситељеве у Божанској Литургији најсветијег претходника нашег Јована Хризостома. И користимо свети дан Рођења Христовог испред светог жртвеника и говоримо Теби: Архијерејство Твоје нека помене Господ Бог, свагда, сада и увек и у векове векова!!!

в) Ово Атинагорино исповедање је заиста страшно! Он исповеда да на св. проскомидији на св. олтару помиње име јеретика папе! То недвосмислено значи да је сматрао себе уједињеним са папом! Значи да је Атинагора сматрао да се већ тада остварило јединство «Цркава»!

Да ли је могуће да је настало јединство «Цркава» зато што је Атинагора помињао папу?

Наравно, да!

Атинагора није био обичан човек. Није био један обичан члан Цркве. Био је патријарх Православне Цркве. И када се председавајући једне Цркве као што је древни константинопољски Патријарх, сједињује с јеретиком папом, јеретици постају не само «најсветији митрополити наших области», као што пише, који га помињу и саслужују заједно с њим, него и сви они православни као што су:

 Сви њему подређени клирици који саслужују с њим и помињу га.

Сва његова паства која прима тајне његових клирика који помињу патријарха.

Сви други патријарси и архиепископи који имају општење с њим.

Сви други клирици осталих патријаршија и Цркава, који саслужују или помињу своје патријархе и архиепископе који заједничаре с Атинагором!

Целокупна паства свих Патријаршија и Цркава чији председавајући патријарси и архиепископи заједничаре с Атинагором!

Дакле, ако један патријарх (или архиепископ) једне, било које, Православне Цркве, помиње папу, само то, само та чињеница чини папистичкима све помесне Цркве с којима је тај патријарх или архиепископ у заједништву!

г) Да, али Атинагора је умро. После Атинагоре шта се догодило? Какво становиште су одржали и одржавају његови наследници Димитрије и Вартоломеј? Можда и наследници Атинагоре помињу папу.

Помињу ли га?

Ако је рекао истину свако од њих, Димитрије и Вартоломеј, кад су били изабрани за патријархе, тј. да ће наставити следити пут Атинагоре, који никада нису осудили, прихватили би смо да они помињу папу! Може ли се овај закључак непосредно аргументовати доказима?

Сасвим сигурно, да! Не постоји нико ко није пратио шта се догодило на скорашњој, 29. новембра 2006. службеној посети папе Бенедикта XVI у Константинопољу. На вечерњој служби као и на Божанској Литургији, папа је с Вартоломејем изменио литургијске пољупце, благословио је присутни верни народ, било му је отпевано «многољетије» и два тропара (Преподобном Бенедикту!!!) које су компоновали баш за ту прилику «светогорски монаси», а на крају је Вартоломејев ђакон изрекао следећу молитву:

«Још се молимо за најсветијега епископа и Папу Римскога Бенедикта и за архиепископа и патријарха нашега Вартоломеја и за управљање корака њихових ка доброме делу»!!!

Није ли ова молитва «црквено помињање» папе?

Да ли је могуће да постоји неко против - доказ тој тврдњи?

Ово помињање папе значи јединство «Цркава»!!!...

Наставиће се...