Ово није научна фантастика нити теорија завере. „Интернет тела“ (IoB) је званични термин који користе Светски економски форум, РАНД корпорација и водеће технолошке компаније.

Док је прва верзија интернета повезивала рачунаре, а друга уређаје, следећа фаза повезује сензоре унутар и на нашим телима, преносећи физиолошке податке глобалним мрежама.

Од паметних сатова до неуронских интерфејса: Како изгледа

Ми већ живимо са раним примерима IoB-а:

паметни сатови и фитнес тракери који прате откуцаје срца и сан;

пејсмејкери и инсулинске пумпе са даљинским праћењем.

Радикалније технологије су на путу:

дигиталне пилуле са уграђеним сензорима које преносе сигнале када се прогутају;

биометријске тетоваже које претварају кожу у платформу за прикупљање података;

неуронски интерфејси (као што је Neuralink) који читају и потенцијално снимају мождане сигнале.

Заговорници ово виде као револуцију у превентивној и персонализованој медицини: континуирани ток физиолошких података омогућиће рану дијагнозу болести и стварање здравствених система који делују пре него што се болест разгори.

Друга страна: када биологија постане подаци

Фундаментални проблем настаје када се биолошки процеси дигитализују и трансформишу у податке. Подаци се могу поседовати, продавати, регулисати – и, што је кључно, хаковати.

Корпорација РАНД је још 2020. године упозорила на невиђене ризике по приватност и безбедност.

Не само уређаји (на пример, хаковани пејсмејкер), већ и најинтимнија подручја постају рањива:

неуронски интерфејси који декодирају емоције постају складиште за наше мисли;

обрасци спавања, откуцаји срца и нивои хормона могу се користити за креирање детаљних профила понашања.

Питање власништва: Ко поседује ваше тело?

Кључно питање се помера са погодности на власништво. Када корпорације или владе прикупљају, означавају и чувају податке о вашем телу, ко контролише ове информације? Ко може да их прода? Ко има право да користи ове податке за обрачуне осигурања, запошљавање или у сврху спровођења закона?

Ови ризици се већ материјализују: алгоритамски системи вођени подацима већ утичу на кредитне рејтинге, приступ здравственој заштити и полицијски рад. IoB једноставно премешта „извор“ података директно у људско тело.

Заостајање у регулативи и будући захтеви

Технологија напредује брже од закона.

Медицински уређаји могу бити регулисани, али потрошачки гаџети и неуронски интерфејси за „благостање“ често остају ван правног оквира.

Ако Интернет тела постане стварност, потребан је јавни дијалог који укључује технолошке компаније, лекаре, регулаторе и – што је најважније – саме људе.

Ево кључних принципа који морају бити утврђени:

Посебан статус за биолошке податке.

Физиолошки и неуронски подаци морају бити законски признати као веома осетљиви, са строгим ограничењима комерцијалне употребе.

Право на информисани пристанак и одбијање. Сагласност мора бити јасна, добровољна и опозива. Медицинска нужност не би требало да постане изговор за стални надзор.

Безбедност и приватност по дифолту. Обавезне безбедносне ревизије, отворени стандарди и независна сертификација за све уређаје који користе биометријске сигнале.

Заштита од дискриминације. Послодавцима и осигуравајућим друштвима треба забранити да захтевају биометријско праћење као услов за запослење или осигурање.

Закључак: Технолошки избор и људско достојанство

Технологија је алат. Она може ублажити патњу, али може и концентрисати моћ и нормализовати нарушавање приватности. Избор није између прихватања или одбацивања Интернета тела, већ између два модела за његов развој:

Демократски модел који штити телесну аутономију, приватност и право на пристанак. Модел у којем тржишни, државни или војни интереси претварају људе у платформе за прикупљање података.

 Ако вас фраза „Интернет тела“ узнемирава, то је здрава реакција. Наша тела не би требало да постану нова граница за неконтролисану индустријску и државну експанзију.

Црвене линије су неопходне не из страха од иновација, већ да би се заштитило оно што ове иновације треба да очувају: људско достојанство и контрола над сопственим животом.

Интернет тела је већ овде.

Сада морамо да одлучимо у каквом свету желимо да живимо, будући стално повезани.