|
Ово није научна фантастика нити теорија завере. „Интернет тела“ (IoB) је званични термин који користе Светски економски форум, РАНД корпорација и водеће технолошке компаније.
Док је прва верзија интернета повезивала рачунаре, а друга уређаје, следећа фаза повезује сензоре унутар и на нашим телима, преносећи физиолошке податке глобалним мрежама. Од паметних сатова до неуронских интерфејса: Како изгледа Ми већ живимо са раним примерима IoB-а: паметни сатови и фитнес тракери који прате откуцаје срца и сан; пејсмејкери и инсулинске пумпе са даљинским праћењем. Радикалније технологије су на путу: дигиталне пилуле са уграђеним сензорима које преносе сигнале када се прогутају; биометријске тетоваже које претварају кожу у платформу за прикупљање података; неуронски интерфејси (као што је Neuralink) који читају и потенцијално снимају мождане сигнале. Заговорници ово виде као револуцију у превентивној и персонализованој медицини: континуирани ток физиолошких података омогућиће рану дијагнозу болести и стварање здравствених система који делују пре него што се болест разгори. Друга страна: када биологија постане подаци Фундаментални проблем настаје када се биолошки процеси дигитализују и трансформишу у податке. Подаци се могу поседовати, продавати, регулисати – и, што је кључно, хаковати. Корпорација РАНД је још 2020. године упозорила на невиђене ризике по приватност и безбедност. Не само уређаји (на пример, хаковани пејсмејкер), већ и најинтимнија подручја постају рањива: неуронски интерфејси који декодирају емоције постају складиште за наше мисли; обрасци спавања, откуцаји срца и нивои хормона могу се користити за креирање детаљних профила понашања. Питање власништва: Ко поседује ваше тело? Кључно питање се помера са погодности на власништво. Када корпорације или владе прикупљају, означавају и чувају податке о вашем телу, ко контролише ове информације? Ко може да их прода? Ко има право да користи ове податке за обрачуне осигурања, запошљавање или у сврху спровођења закона? Ови ризици се већ материјализују: алгоритамски системи вођени подацима већ утичу на кредитне рејтинге, приступ здравственој заштити и полицијски рад. IoB једноставно премешта „извор“ података директно у људско тело. Заостајање у регулативи и будући захтеви Технологија напредује брже од закона. Медицински уређаји могу бити регулисани, али потрошачки гаџети и неуронски интерфејси за „благостање“ често остају ван правног оквира. Ако Интернет тела постане стварност, потребан је јавни дијалог који укључује технолошке компаније, лекаре, регулаторе и – што је најважније – саме људе. Ево кључних принципа који морају бити утврђени: Посебан статус за биолошке податке. Физиолошки и неуронски подаци морају бити законски признати као веома осетљиви, са строгим ограничењима комерцијалне употребе. Право на информисани пристанак и одбијање. Сагласност мора бити јасна, добровољна и опозива. Медицинска нужност не би требало да постане изговор за стални надзор. Безбедност и приватност по дифолту. Обавезне безбедносне ревизије, отворени стандарди и независна сертификација за све уређаје који користе биометријске сигнале. Заштита од дискриминације. Послодавцима и осигуравајућим друштвима треба забранити да захтевају биометријско праћење као услов за запослење или осигурање. Закључак: Технолошки избор и људско достојанство Технологија је алат. Она може ублажити патњу, али може и концентрисати моћ и нормализовати нарушавање приватности. Избор није између прихватања или одбацивања Интернета тела, већ између два модела за његов развој: Демократски модел који штити телесну аутономију, приватност и право на пристанак. Модел у којем тржишни, државни или војни интереси претварају људе у платформе за прикупљање података. Ако вас фраза „Интернет тела“ узнемирава, то је здрава реакција. Наша тела не би требало да постану нова граница за неконтролисану индустријску и државну експанзију. Црвене линије су неопходне не из страха од иновација, већ да би се заштитило оно што ове иновације треба да очувају: људско достојанство и контрола над сопственим животом. Интернет тела је већ овде. Сада морамо да одлучимо у каквом свету желимо да живимо, будући стално повезани. Да ли вам се допао овај прилог? „Борба за веру“ је непрофитни православни медијски ресурс који мисионари Истину Православља и нуди бесплатну информативну услугу, која постоји само захваљујући донацијама својих читалаца. Хвала вам на подршци и од Бога вам изобиље Његових дарова!

|