Мамонисти се све више приближавају свом богу злата, Мамону, златном телету тј. персонификованом демону који се на појединим местима укључује у списак „седам принчева пакла"

Суштина се налази у томе да је Запад изгубио звезде водиље и традиционални хришћански идентитет, који се задржао још само у неким од најтрадиционалнијих православних земаља. Несумњиво да је Русија на првом месту од свих православних земаља у којима се традиционалне вредности налазе на најчвршћим основама. Зато се она и налази на врху листе напада глобалиста. Сада смо дошли до тачке када можемо да констатујемо да је то управо оно што највише смета носиоцима антихришћанства, чија је идеја да се управља светом од око једне милијарде људи, и то као власници највећих светских ресурса. Више и није тајна да неке мултинационалне корпорације управљају многим великим светским ресурсима, као што су Black Rock Fund Advisors и Vanguard Fund Advisors које на глобалном нивоу контролишу имовину већу од 15 трилиона долара. У том контексту, потпуно је јасно због чега се управо ове две компаније појављују као највећи деоничари у готово свим највећим фармацеутским, медијским, оружаним, транспортним компанијама као и банкама.

Суштина неолибералног поретка је у обрачуну са Богом, поглаваром земље и државом.  

Када је реч о обрачуну са Богом, још је Достојевски са својих пророчких висина јасно сагледао трагедију Европе и англосаксонског Запада у целини, и открио њен узрок. Разлог је у томе што је англосаксонски Запад изгубио лик Богочовека Христа, као једину вечну вредност ради које постоје сви светови, због чега се у земљама Западне хемисфере све „замутило и кренуло у хаос“. У замену за Христа, западни човек је себи измислио безброј теорија, идеја, хипотеза, илузија и утеха. Међу њима су и материјализам, атеизам и социјализам. Достојевски тврди да је Западна црква „одавно продала Христа за земаљско господство“, и на тај начин принудила људе да се окрену од Христа. Социјализам је имао задатак да реши судбину човечанства али не са Христом, већ мимо Бога и Христа; заправо, социјализам се природно зачео управо на Западу, и то као замена за хришћанство.

Овде треба нагласити да је тајна атеистичке филозофије и анархистичке етике откривена и објављена: то је ђаво, луцифер или сатана. Подземни човекомиш је завршио круг свог усавршавања и успео се на последњи врх чежњи где је остварио пуноћу своје личности. Другим речима постао је човекобог, што у свету наших земаљских стварности значи да је постао човекођаво. 

Наука „непогрешивог“ западног човека је прогласила начело самоодржања за основно начело свеколиког живота на земљи, као и основно начело људског морала. Када је реч о Европи, дух „непогрешивог“ европског човека представља душу целокупне европске културе и цивилизације. Све је ту изграђено на човеку као на темељу, и ради човека као последњег циља. Ту нема места за Богочовека, због чега је и одбачен као сувишан и непотребан. Европски човек, у својој охолој непогрешивости, довољан је сам себи у овом земаљском свету. Од Богочовека он ништа не тражи, зато ништа и не добија.

У обрачину са Богом и заменом за Њега, англосаксонски Запад афирмише многе болесне, аморалне, неприродне и богохулне појаве, као што су једна од највећих пошасти - сатанизам, потом атеизам, истополне заједнице (LGBTQ+), еутаназија, абортуси и др. Због тога се људски род и нашао на странпутици и у великом моралном и духовном паду.

Када је реч о Православној цркви, неприхватање оваквог накарадног начина понашања, као и остајање на трагу традиционалних вредности (вера, породица, домовина и традиција) представљају једини правац и пут који се треба афирмисати, и на коме треба да почива свако здраво и нормално друштво.

У овоме се посебно истиче Руска православна црква, због чега је Цариградска патријаршија као одана „слушкиња“ западних обавештајних и политичких центара, на неканонски начин дала аутокефалност расколицима у Украјини, и створила тзв. Православну цркву Украјине, и на тај начин упалила фитиљ сукоба који траје до данас.

Такође, непобитна чињеница је да је томе допринела неискреност и лаж од стране Немачке и Француске приликом потписивања мировног споразума Минск I, што је касније отворено и признала немачка канцеларка Ангела Меркел).

Ипак, неолиберализам и глобализам не одустају од свог циља, па су им сада на удару малобројни светски државници и државе које су још увек задржале нешто од свог кредибилитета, интегритета и става. Што се тиче државника, обрачун са њима се одвија кроз непогрешиво трасирани пут негативне селекције личности које би трабеле да заузму челна места превасходно у државама англосаксонског Запада. Као најмаркантије примере наводимо САД, Велику Британију, Немачку, Француску, Италију и др.    

Када је реч о обрачуну са државама, светски моћници чине све да им наруше национални суверенитет, јер је у том случају знатно лакше манипулисати и владати њима. У неким случајевима иду и корак даље, тако да у државама где процене да имају интерес, не презају ни од нарушавања територијалног интегритета (најбољи пример је наша земља и покушаји присилног одвајања територије Косова и Метохије, уз непоштовање основних принципа и постулата међународног јавног права).  

Као верни пратилац рушилачког хода неолиберализма и глобализма, налази се мамонизам тј. неодољива жудња за новцем и веровање у његову свемоћ. И заиста, уколико анализирамо ситуацију на глобалном плану, свет потресају управо мамонисти. Генарацијама уназад, они похлепно грабе злато и остала земаљска блага, само због незасите и енормне грамзивости. У тренутку када прикупе материјална добра у огромним количинама, а духовно празни и деструктивни, тада им и новац престаје бити циљ сам по себи. У том тренутку им се јавља натприродна и болесна жеља за поседовањем моћи, контроле и управљања судбинама милиона људи што представља саставни и кључни део њихових живота. То је фаза када су већ умислили да су богови на земљи, а самим тим се удаљавају и чак изражавају мржњу према Богу љубави, правичности и врлина (према Господу Богу у кога највећи део човечанства верује и кога призива у помоћ). У исто време, све више се приближавају свом богу злата, Мамону, златном телету тј. персонификованом демону који се на појединим местима укључује у списак „седам принчева пакла“.     

   Тако делујући, у једном тренутку преузимају пуну контролу над новцем и светским финансијским крвотоком, који представља кичму глобалистичког „зверског“ система, и то путем агресивне корупције, поткупљујући и купујући све што се може присвојити. План им је да по уништењу држава и дискредитовању њихових вођа, заведу своју демоНкратију. Њихова ергела купљених политичара, је једина за чије „коње“ наиван народ може дати свој глас на циркусу, који су они назвали изборима. На овај начин су народу пружили забаву и уверење како њихов глас одлучује о њиховој судбини, док мамонистима припада стварна власт и моћ управљања над свим ресурсима.

Наравно, све то обављају интелигентно и лукаво, а у исто време бездушно и злочиначки, створивши и своје финансијске тзв. међународне институције, попут организација ММФ-а, Светске банке, Светске трговинске организације итд, и преко њих намећу лихварске кредите са енормним каматама које је очигледно немогуће вратити, и то поткупљеним владама корумпираних држава. То је једноставна формула на основу које ове државе и народи постају њихови вечни таоци и робови. Реалност постаје низак стандард живота грађана, мизерне плате и бедни послови уз нечовечно цеђење и последње капи радне и људске енергије, а за рачун остваривања њихових прљавих циљева и интереса. Својом организованом војском окупљеном у НАТО савезу, уништавају непослушне и бесомучно их пљачкају нудећи им кредите за обнову земље под још неповољнијим условима, и сврставају у групу покорених и контролисаних колонија.

   То представља њихову мисију и завет који су дали свом божанству. Заправо, ради се о обичним психопатама чија поремећеност гуши овај свет и човечанство. Њихова болесна похлепа и психопатски нагон за доминацијом чини свет неподношљивим местом за живот. Сведено у једноречје, то се односи на корпоративно банкарску мафију, тј. међународне банкаре.

   Зато им и смета Православна црква коју покушавају на све начине да униште, јер једино православна теолошка мисао је та која је способна да створи нов морални светски поредак. Једино она представља препреку даљем рушилачком ходу неолиберализма, глобализма и мамонизма, и осветљава сврху нашег постојања на земљи.

   Зато се у овом тренутку и присећамо речи Сенеке, чувеног римског филозофа и књижевника, главног представника модерног „новог стила“ који се у римској књижевности развио у време Неронове владавине, а који је рекао: „У недостатку сврхе живота, он постаје бескрајно путовање у нигде“.

Диогенис Д. Валаванидис

председник

Центар за заштиту хришћанског идентитета