|
Један наш читалац послао нам је скениран исечак из новина из давне 1997. године у коме се говори о посети делегације фрањеваца Српској Цркви и њиховом присуству на Литургији коју је служио патријарх Павле.
Читалац нас је замолио да прокоментаришемо догађај и изјаве, због чега смо прекуцали чланак како би био читљив, али га дајемо у прилогу и у скенираном виду. Такође, још пре пар месеци, једна сестра нас је замолила да дамо своје мишљење о томе да ли је патријарх Павле био екумениста, па је ово повод да и о томе кажемо коју реч. + + + Најпре чланак из новина: Београд: посјета чланова делегације Фрањеваца СПЦ Према саопштењу Танјуга, Његова Светост, г. Павле, служио је 27.марта 1997. г. свету архијерејску Литургију у Саборној цркви у Београду, којој су присуствовали и чланови делегације фрањевачког реда Римокатоличке цркве, који су били дошли у посјету Српској Православној Цркви. Послије Литургије, патријарх Павле је у краткој проповиједи поздравио вернике који су на Другу недјељу Васкршњег поста присуствовали заједничкој молитви и, посебно, високе представнике фрањевачког реда, чија је посјета, како је рекао Патријарх, потврда заједничке жеље да будемо једно у Вјери као хришћани који вјерују у исто Јеванђеље Сина Божијег“. „Сви ми хришћани идемо истим путем ка центру“, рекао је, према Танјугу, Њ.С. додајући да „само на путу до Божије свјетлости и истине постајемо ближи једни другима...“ „Што смо даље од Бога, то смо даљи једни од других“, истакао је Патријарх, подсећајући све хришћане на потребу заједништва и пожелио представницима фрањевачког реда и свим римокатоличким вјерницима „да у радости дочекају Васкрс, највећи хришћански празник“. У београдској цркви Светог Анта у којој је служена миса поводом римокатоличке Цвјетне недеље гостима из Рима обратио се београдски надбискуп Франце Перко и захвалио им на посјети Српској Православној Цркви са којом, како је рјекао, „Католичку цркву везује иста вјера у Христу“ (!) Према њему, „разлике између двију цркава су мале и незнатне, а људске слабости су препрека јединству“, оцјенио је римски великодостојник. „Ваша посјета је доказ да међу хришћанима јединство већ постоји“, рекао је Перко и додао „да су на Балкану овакве посјете потребне и корисне, јер доносе смирење људима“. Генерални министар фрањевачког реда Херман Фридхелм Шалик, који је предводио трочлану делегацију, поздрављајући присутне вјернике, посебне поздраве упутио је „Српској Православној Цркви и православним вјерницима“ и изразио задовољство због срдачног сусрета са Патријархом и осталим представницима СПЦ. Шалик је истакао да ће „екуменска порука ове посјете бити пренета свим члановима фрањевачког реда као и свим хришћанима у свјету“. ВИДЕО: https://www.youtube.com/watch?tim НАШ ОСВРТ: Из чланка видимо да се ради о једном крупном екуменистичком догађају. За време патријарха Павла било је много таквих сусрета, укључујући заједничке молитве на којима је и сам патријарх Павле учествовао. Генерално говорећи, за време његове управе Српском Црквом екуменизам је увелико цветао, а новотарије су процветале. Детаљно излагање свих екуменистичких активности патријарха Павла захтевало би далеко опширнију аналазу од једног текста, па ћемо зато издвојити неколико релевантних момената. ЕКУМЕНИСТИЧКА РЕТОРИКА ПАТРИЈАРХА ПАВЛА На пример, у горњем чланку, говор патријарха Павла је типично екуменистички. У таквим говорима никада се не помињу Свети догмати и Свети канони нити било шта што раздваја Христа од Велијара, Истину од лажи, Правду од безакоња, Цркву Божију од идола, односно Православље од римокатолицизма. У том смислу, патријарх Павле користи типичне екуменистичке фразе, које негирају ексклузивитет Православне Цркве на поседовање Истине. Иако латински пут, као пут многобројних јереси, води у пакао, а никако „Божијој светлости“, патријарх Павле говори да је пут латина и православних исти пут, и сматра да и православни иду путем до Божије истине, што значи да ту истину још увек не поседују. У екуменистичким говорима патријарха Павла има протестантског екуменизма познатог као "теорија грана" (по којој свака „црква“ има део истине, а тек све скупа пуноћу истине), али је он, као што ћемо ниже показати, отишао корак даље. КАНОНСКА ОСУДА Допуштањем фрањевцима да присуствују Светој Литургији, патријарх Павле је пао под канонску осуду: 6. правило Лаодикијског Сабора „Не може се допуштати јеретицима, који остају упорни у јереси да улазе у дом Божји“. Патријарх Павле је, такође, присуствовао миси за папу Јована Павла Другог, која је служена у катедрали Блажене Девице Марије у Београду, чиме је прекршио каноне који забрањују заједничке молитве са јеретицима под претњом рашчињења и одлучења: 10. правило Св. Апостола Који се заједно са одлученим, ма било и у кући, буде молио, нека се одлучи. 11. правило Св. Апостола Клирик, који се буде молио заједно са свргнутим клириком, нека се свргне и он. 45. правило Св. Апостола Епископ, или презвитер, или ђакон, који се са јеретицима само и молио буде, нека се одлучи ако им пак допусти, као клирицима, да што раде, нека се свргне. 33. правило Лаодикијског Сабора С јеретицима или расколницима не сме се заједно молити. ПЕРЕНИЈАЛИЗАМ ПАТРИЈАРХА ПАВЛА Том приликом патријарх Павле је изложио своје виђење екуменизма, односно уједињење хришћана. Рекао је: „Свети нам даје то у причи, представља нам у причи, па каже: „Замислимо један круг огроман у центру кога је Бог. А ми сви идемо полупречницима Богу. Колико смо год ближе Богу, ми смо ближе једни другима, колико смо даље од Бога све смо даље и једни од других. То важи и за све нас, па тако и за хришћане свих исповести...“ (Иначе, о кругу и полупречницима, патријах Павле је говорио и приликом поменуте посете фрањеваца, што показује да је то његов не тренутни већ генерални став). Подсетићемо да смо у јулу 2022. године, објавили текст оца Петра Хирса, у коме је он показао да је екуменизам заправо превазиђен, јер је међухришћански и међурелигијски дијалог ушао у чисту религију Антихриста, која се назива ПЕРЕНИЈАЛИЗАМ. Ево, у краћим цртама, шта је перенијализам: „Замислите слику круга са апсолутом у центру и неколико полупречника који се разилазе изнутра у круг, када полупречници представљају различита откривења Бога, коме се враћају сви путеви, као на Онога у коме су трансцендентно једно. Религије, иако уједињене у својој унутрашњој суштини, налазе се на ивици круга, свака одвојено и удаљена једна од друге. Али, по перенијализму, за разлику од екуменизма, све религије имају пуноћу истине коју добијају од Бога који је у центру.“ Уколико упоредите екуменистичку причу патријарха Павла о кругу у чијем је центру Бог и полупречницима који су вероисповести, видећете да је то исто што и учење перенијализма. ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ ПРИЗНАЈЕ ЛАТИНИМА АПОСТОЛСКО ПРЕЈЕМСТВО И ТАЈНЕ
Док су Срби крварили по Крајини и БиХ, патријарх Павле је шуровао са папом Војтилом. То је онај папа што је ишао у Вашингтон да Клинтону лично нареди бомбардовање Срба. Тако Павле том папи шаље братско писмо 29.12.1992. године поводом папиног позива да дође у Асизи 9. 1. 1993. године на велики екуменистички скуп. Српски патријарх у свом писму папу ословљава са „Ваша Светости“ (чиме му признаје апостолско прејемство) и препоручује патријаршијску делегацију која треба да припреми „наш сусрет са Вашом Светошћу“. Поглавар СПЦ у истом писму изражава радост поводом екуменистичке црне мисе у Асизију и велича као свеца римокатоличког опрелешћеника Фрању Асишког: „Ми смо искрено радосни томе што ће се та заједничка молитва одржати у Асизију, у постојбини праведеника и истинитог слуге Божијег. Његово духовно наслеђе и учење чине га апостолом смирења, покајања, мира и љубави. Он је саградио истински мост између хришћана Запада и Истока“.
ЖАЛ ПАТРИЈАРХА ПАВЛА ЗБОГ СМРТИ СРБОМРСЦА ПАПЕ ВОЈТИЛЕ И ЖЕЉА ДА БОГ ПАПУ СМЕСТИ У СВОЈЕ ЦАРСТВО Ево и жалопојних речи српског патријарха за папом Војтилом (то је исти онај папа што је тражио бомбардовање Срба): "Изражавам дубоку сућут у поводу смрти његове светости папе Ивана Павла II. Вјерујем да је он цијелог живота ишчекивао овај дан изласка пред Суца праведног и свесилног, свезнајућега Бога и да је сав његов рад и труд био у томе осјећању и у томе сазнању. То је брига свих кршћана, а поготово оних који су на вишем положају, да знамо да ћемо изаћи пред њега Суца праведног пред којим нема ништа сакривеног и да на тај начин свој живот живимо, поготово имајући у виду добро вјерника, да будемо заиста примјер свима њима по рећи Кристовој тако ”да се свјетлост ваша свијетли пред људима, да виде ваша добра дјела и прославе Оца вашега који је на небесима”. И сада желећи преминулој Његовој Светости Ивану Павлу II. краљевство небеско и блаженство у томе краљевству, још једном изражавам преко вас сућут цијелој Римокатоличкој цркви." ЦВЕТАЊЕ ЕКУМЕНИЗМА ПОД ПАТРИЈАРХОМ ПАВЛОМ Као патријарх, Павле је давао благослове својим владикама да посећују папу, да доносе паре од папе, да од папе примају кардиналске прстенове и напрсне кардиналске крижеве, да воде своје свештенике папи на поклоњење и да ходочасте Степинчев гроб. Ево једне Павлове изјаве кад је у храму СПЦ почасно поздравио папине бискупе: 
„Девети састанак Мешовите комисије за богословски дијалог између Православне Цркве и Католичке Цркве одржан у Београду, Србија, од 18. до 25. септембра 2006. године, представља наста-вак рада започетог 1980. године, у потрази ка ус-постављању пуног јединства. Српска Православна Црква је великодушно пружила гостољубље учесницима заседања. Званично отварање скупа одржано је у Патријаршијском придворном храму Светог Симеона Мироточивог, у присуству Његове светости патријарха српског Павла, који је поздравио чланове Комисије и изразио своју молитвену подршку речима: ‘Добро дошли у овај дом Божји, дом наше Цркве и нашега народа, дом ваш и дом мој! Не сматрам да треба много да говоримо једни другима у овом тренутку; верујем да сви треба да се обраћамо Духу Светом, Духу премудрости и богопознања, да све нас просвећује и уводи у пуноћу истине. У богословском дијалогу истине и љубави, ради којега сте се сабрали овде, драги Оци, браћо и сестре, пратиће вас моја скромна молитва. Важније од тога, и једино на потребу, јесте да вас прати благодат Духа Светога која све наше недостатке допуњава и све наше немоћи исцељује’. Затим је служен Призив Светог Духа по православном обреду.” ЗАШТО ЈЕ ПАВЛЕ СТОЈЧЕВИЋ ПОСТАВЉЕН ЗА ПАТРИЈАРХА Све чињенице указују да је епископ рашко-призренски Павле Стојчевић постављен за патријарха ради подобности у времену у коме је Српску Цркву требало разорити екуменизмом и новотаријама. Или, као што су неки рекли, био је добар за монаха, али не и за патријарха. Сам је сведочио: „Ето говоре како је на све три коверте писало Павле“ (чиме је показивао грижу савести због намештања свог избора, за шта, могуће, није знао). Такође, треба имати на уму да је Павле сео на трон Светог Саве у 76 години живота, а патријарашки трон не имунизује на старачку деменцију. Србопаписти су играли и на ту карту. Чињеница је да је све време свог патријарховања патријарх Павле био под контролом епископа бачког Иринеја Буловића, да је, заправо, Буловић управљао Црквом док је патријарх Павле био само фигура. Неки "зли језици" су говорили, да су у ту сврху коришћене и враџбине. Бог зна да ли је то тачно. У сваком случају, патријархом Павлом је било лако манипулисати. НА ОВО НИКО НИЈЕ ОБРАТИО ПАЖЊУ Има још једна, веома симптоматична ствар, која се тиче живота и упокојења патријарха Павла, на коју нико никада није обратио пажњу. У Лука 6,26 читамо речи Господа Исуса Христа: „Тешко вама кад стану сви добро говорити за вама; јер су тако чинили и лажнијем пророцима очеви њихови“. А о патријарху Павлу су сви добро говорили. Чак и припадници других народа и религија. Нешто, јеванђељски и светоотачки гледано, ту не штима! Непријатељска пропаганда му је још за живота ставила ореол, створен је званични наратив о живом свецу. На његовој сахрани је било преко 600 хиљада људи... Господ је већ изрекао Свој суд над патријархом Павлом. Зато наш текст треба схватити као јавно и гласно расуђивање, а не суђење. Али, уколико би га Београдска патријаршија канонизовала, ми ту канонизацију не бисмо признавали. Надамо се да се разумемо...
Да ли вам се допао овај прилог? „Борба за веру“ је непрофитни православни медијски ресурс који мисионари Истину Православља и нуди бесплатну информативну услугу, која постоји само захваљујући донацијама својих читалаца. Хвала вам на подршци и од Бога вам изобиље Његових дарова!
 |