Треба презирати сумње, и хуле, и помисли блудне, и тада вас оне уопште неће повредити, посебно ако их будете откривали старцу-наставнику. Али откривати их не треба подробно (детаљно), иначе могу повредити и тебе и старца. Посебно блудне помисли треба засипати, покривати треба завесом ту смрадну јаму, а не копати по њој.

Сво човечанство може се поделити на два дела: фарисеји и цариници. Први гину, други се спашавају. Чувајте свест о својој грешности. То је најдрагоценије пред Богом. Шта је спасило цариника? Наравно, то је свест о својој грешности: „Боже, милостив буди мени грешноме!“ Ето те молитве, која је прошла већ скоро две хиљаде година. Али видите, цариник је свестан своје грешности, али у исто време нада се на милост Божију. Без наде се не може спасити.

Исусова молитва је најпотребније оружје у делу нашег спасења. Али ко се ухвати за њу, треба да очекује искушења и да се припреми за унутрашњу борбу, за борбу са помислима. Демони не воле Исусову молитву и свакако се свете човеку, који их бије тим мачем (молитвом).

Да би увек имали сећање на Бога, ради тога је Исусова молитва.

Прво ваше дело, чим се пробудите, нека буде крсно знамење, а прве речи – речи Исусове молитве.

Цео живот је чудна тајна, позната само јединоме Бог. Нема у животу случајних стицаја околности – све је промишљено. Ми не разумемо значење једне или друге околности, пред нама је много брава, а кључева нема. Било је таквих људи, којима се то откривало...

Чувајте свету веру, то непроцењиво благо, са њим ћете ући у Царство: зна се, не трудимо се ми ради малога, него ради освајања Царства, па још каквог – Небескога! Хоћемо да постанемо његови грађани.

У Јеванђељу је речено: „Молите се за непријатеље ваше“ (уп:Мт.5:44),– и, стварно, непријатељи, желећи да нам досаде и учине нешто зло, чине то искључиво по свом нерасположењу према нама, али већином они својим злом пресецају (прекидају) веће зло, које нам је претило. Због тога су они заиста наши добротвори, за које ми треба да се молимо.

За гордошћу, као за стопама њеним, увек иде блуд.

Ако се деси да згрешиш – веруј у милосрђе Божије, принеси покајање и иди даље без смућења.

Важна је молитва црквена, најбоље мисли и осећања долазе управо у Цркви, истина, и враг у Цркви јаче напада, али крсним знамењем и молитвом Исусовом гоните га. Добро је стати у Цркви у неки мрачни угао и молити се Богу. „Горе имајмо срца!“ – возглашава свештеник, а наш ум често се вуче по земљи, мислећи о непотребном. Борите се против тога.

Више ћутите. А ако нешто питају, чак и у Цркви, одговорите без икакве раздражљивости (љутње), не показујући суморни изглед.

Да би ушли у Царство, пре свега морамо бити смирени. А како добити смирење? Како се научити тој великој вештини? Треба молити Господа да нам пошаље тај дар. У једној од вечерњих молитава ми читамо: „Господе, дај ми смирење, (чедност) целомудрије и послушање“.

Смирење се може стећи посредством послушања. Човек, који потчињава своју вољу духовном руководитељу своме, побеђује гордост и задобија смирење.

Све је ништавно, ако не прекоревамо себе и не смиравамо се. А ето, многи се на небо успињу, подвиге намећу на себе (товаре), али неће да се смиравају. Смиравајте се, смиравајте се!

Сва наука, сва мудрост живота садржи се овим речима: „Смирих се, и спасе ме Господ“ (Пс.114:5). Смиравајте се и трпите све. Научите се смирењу и трпљењу, а у души имајте мир. Верујте ми, коме је у души мир, томе је и на робији рај.

На празник увек враг настоји да учини непријатност, скорб (невољу). Некоме ударац, некоме чвргу, свима настоји да нешто преда за празник. И чим више живиш пажљивије према себи, чим живиш строже, тим више и јаче наоружава се враг, и посебно за празник настоји да нечим угости. Све треба очекивати, на све се припремати. Али Господ је милостив, па за празник и поклоне раздаје. И ви ћете нешто добити, само ћете ви то приметити после четрдесет година, може бити. Тада ћете сазнати, какав дар је Господ послао вама на тај празник.

Кад вам ђаво указује на туђе недостатке, слабости и побуђује вас на осуђивање, ви говорите себи: „Ја сам најгори од свих, ја сам достојан вечних мука. Господе, помилуј ме“, па чак и ако то говорите без осећања, ипак треба тако говорити.

Не дајте срцу да се привеже за тљена блага света овога (распадљива добра), изгоните из њега свако пристрашће, пошто само у слободном срцу, слободном од свих пристрашћа, може да учини Себи обитељ Господ боравиште.

Не смућујте се и не бојте се жалости. Жалост и радост су тесно повезани једно са другим, тако да радост доноси тугу, и жалост доноси радост. Вама ће то изгледати чудно, али спомените речи Спаситеља: „Жена кад рађа, скорб има, јер дође час њезин (време њено): а кад роди дете (отроча), више се не сећа скорби због радости, јер се роди човек на свет“ (Јн.16:21). Дан смењује ноћ, ноћ смењује дан, непогода киша смењује ведрину, тако и жалост и радост смењују једно другога.

Кад неко празнослови, тада он не може пажљиво да живи, него стално се расејава. Од ћутања се рађа безмолвије (тишина), од безмолвија се рађа молитва, јер како може да се моли онај, који се налази у расејаности? Пазите на себе, пажљив живот је циљ монаштва. Речено је: „Пази на себе!“

Молите се Матери Божијој. Она ће посредовати за вас и у овом животу, а после смрти ће помоћи да прођете митарства и да достигнете Царство Небеско.

Читање на славјанском језику (црквенословенском) благотворно делује на душу. Црквено-словенски је неупоредиво лепши и богатији од руског језика. Између њих је таква иста разлика као између палате и крчме, као између дворца и кафане.

У издању: „Треба живети нелицемерно, духовне поуке преподобних Стараца Оптинских“.

Свето-Ваведењски манастир Оптина Пустиња, 1998.