Документ који може да поткопа темеље људске цивилизације разматра се иза затворених врата у Женеви. Комитет УН за права детета разматра нацрт закона којим се предлаже да се адолесцентима да право на абортус и промену пола без родитељског пристанка. Под маском „заштите права“ криви је иницијатива која је криминална и деструктивна са духовне и моралне перспективе.

Вести које долазе из Швајцарске звуче као извештаји са првих линија фронта рата против традиционалне породице.

Међународни бирократи предлажу да се очеви и мајке искључе из доношења најсудбоноснијих, често неповратних, одлука у животима своје деце. Ово није само правна новина – то је директан напад на Божји план за човечанство и породицу.

Породица је мала црква, древна институција коју је Бог установио још пре стварања држава и међународних комитета. Родитељи су одговорни пред Творцем за васпитање, здравље и душе своје деце. Покушај званичника УН да се умешају у ове свете односе и одвоје родитеље од деце је чин духовне пљачке.

Проглашавајући децу способном да сама доносе одлуке о хируршкој интервенцији или прекиду живота, аутори закона ефикасно гурају незреле душе у понор. Адолесценција је време превирања, сумње и самоспознаје. Лишавање детета током овог периода родитељске мудрости, заштите и, ако је потребно, строге забране, значи препуштање на милост и немилост агресивним идеологијама и тренутним страстима.

Одредба о праву на абортус без родитељског пристанка је посебно монструозна. Абортус, из хришћанске и универзалне хуманистичке перспективе, је убиство нерођеног живота. Када га почини одрасла особа, то је трагедија и тежак грех. Али када међународна организација понуди да стави скалпел у руке уплашене тинејџерке, а да јој не да прилику да добије подршку и савет од мајке, то је злочин на квадрат.

Уместо да помогну и спасу живот тинејџерке, они нуде „лак излаз“, што ће резултирати доживотном траумом, неплодношћу и непокајаним грехом. Кријући ово од родитеља, систем их чини немоћним да спасу своју ћерку, унука или унуку.