BritCard као средство одвраћања

Колико пута смо се осећали олакшано након што смо чули да је влада одустала од нечега контроверзног, само да бисмо касније схватили да смо преварени? Управо то се догодило у Великој Британији са такозваном „БритКартом“ – обавезном дигиталном личном картом која је наводно укинута до 2029.

Медији и политичари су је славили као велику победу за народ, али истина је много мрачнија.

 БритКарт није била права претња. Била је само димна завеса – пропагандна тактика осмишљена да вас успава у лажном осећају сигурности док се прави план за обавезну дигиталну личну карту тихо спроводи.

Према анализи Ијана Дејвиса, објављеној у часопису The Expose, БритКарт је од почетка био „пропагандна конструкција“ – нешто што никада није постојало у свом правом облику. Влада га је представила као „страшило“: физичку карту коју би сви морали да носе, што га је учинило лаком метом за нападе активиста и опозиције.

Петиције, протести, писма посланицима – све је било усмерено против овог лажног непријатеља. А онда, када је премијер Кир Стармер објавио да се БритКард укида, сви су ликовали.

Најџел Фараж и организација Reform UK прогласили су то „победом за индивидуалну слободу“.

Али Дејвис упозорава: то је била намерна обмана. Права претња није БритКард. Права претња је интероперабилни дигитални идентитет – систем обавезних дигиталних чекова који ће се користити за све: путовања, банкарство, приступ услугама, чак и куповину хране.

Сам Стармер је то потврдио у парламенту: „Биће чекова. Биће дигитални и обавезни.“

Ово није картица коју можете одбити.

Ово је невидљиви систем који ће вас пратити свуда, повезан са глобалним базама података.

Ово није само британски проблем – то је део глобалне агенде, укључујући и Циљ одрживог развоја УН 16.9, који промовише „правни идентитет за све“ до 2030. године.

Звучи доброћудно?

 Али критичари то виде као план за глобалну полицијску државу, где владе и корпорације раде заједно на изградњи мреже потпуне контроле.

Зашто је дигитални идентитет толико опасан?

Замислите свет у коме без дигиталног идентитета не можете:

Отворити банковни рачун

Путовати авионом

Купити кућу или храну

Приступати здравственој заштити

То није научна фантастика. То је “Agentic State” - држава којој више није потребна пропаганда, закони или чак политичка моћ да вас контролише.

Дигитални идентитет омогућава потпуно праћење: сваки клик, свака трансакција, сваки покрет биће забележен и анализиран.

Приватност нестаје.

Влада (или приватне корпорације које сарађују са њом) могу вас искључити из друштва притиском на дугме ако се не придржавате. Ово крши основне принципе једнакости пред законом.

 У Великој Британији, уставни документи попут Магна карте гарантују слободу онима који не чине штету другима. Али влада пре свега тврди да има „парламентарни суверенитет“ - може доносити или кршити законе по својој вољи.

 Ако прихватимо дигитални идентитет, крећемо се у диктатуру јавно-приватних партнерстава, где грађани постају поданици без права на отпор.

Дејвис је ово предвидео још у септембру 2025. године:

„Највероватнији исход је да ће БритКард бити укинут, а ми ћемо славити 'победу' и прихватити дигитални ИД, а да то нећемо ни приметити.“

Шта можемо да урадимо?

Једини начин да се одупремо јесте масовна непослушност. Не прихватајте дигиталне чекове.

Изградите паралелне системе – локалне заједнице, алтернативне економије које нису зависне од државног надзора.

Ако влада наметне поштовање прописа, биће откривена као диктатура.

Не наседајте на лажне победе.

Права борба тек почиње.

 Дигитални ИД није алат за безбедност или погодност.

То је алат за контролу.

Ако га прихватимо, заувек ћемо изгубити слободу.

Извор: „Провјери“ / expose-news.com