Сваки пут када комуницирате са ChatGPT, Claude или другим неуронским мрежама из „Велике петорке“, не добијате само одговоре – делите информације о себи. И не говоримо о томе шта директно пишете. Систем анализира како формулишете своје мисли, када сте активни, које теме вас занимају и како се мења ваш емоционални тон.

Истраживање (https://cambridgeanalytica.org/case) је показало конкретне бројке о ефикасности профилисања.

Након 50 или више интеракција са вештачким чет-ботовима, тачност идентификовања особина личности достиже 85%. Након само 20 разговора, систем идентификује ваше демографске податке са 78% тачности: распоред рада, временска зона, ниво образовања и професионално искуство. Емоционални језик у вашим упитима је у корелацији са индикаторима менталног здравља.

Приметно је да метаподаци разговора – време, трајање и промене тема – откривају више информација него сам садржај. А „анонимни“ подаци могу се поново идентификовати анализом стила писања са тачношћу од 89%.

Студија Кингс колеџа у Лондону открила је да посебно конфигурисани четботови са вештачком интелигенцијом могу да преваре кориснике да открију 12,5 пута више личних података него што су намеравали.

Међутим, студија Универзитета у Кембриџу и компаније Google DeepMind, објављена у децембру 2025. године, показала је другу страну: личност самих четботова може се поуздано манипулисати путем упутстава (https://techxplore.com/news/2025-12-personality-ai-chatbots-mimic-human.html), што их чини убедљивијим за одређеног корисника.

У јуну 2024. године, OpenAI је именовао генерала Пола Накасонеа, бившег директора НСА и команданта Америчке сајбер команде, у свој одбор директора (https://www.bloomberg.com/news/).

Човек, који је шест година водио америчку сајбер обавештајну службу, сада доноси одлуке у компанији која прикупља невиђене количине личних података о својим корисницима.

У јулу 2025. године, Пентагон је доделио уговоре од 200 милиона долара свакој од четири водеће компаније за вештачку интелигенцију: Anthropic, OpenAI, Google и xAI Илона Маска.

Уговори покривају развој система вештачке интелигенције заснованих на агентима у сврху националне безбедности.

Anthropic је већ интегрисао Claude у класификоване мреже кроз партнерство са Palantir-ом и креирао специјализоване Claude Gov моделе за америчке обавештајне агенције. Додајте овоме програм PRISM, који је НСА омогућио приступ подацима великих технолошких компанија од 2007. године, и слика почиње да се појављује.

У суштини, свет је сада подељен на два пола. Или користите америчке системе, а ваши подаци су потенцијално доступни агенцијама попут НСА, ЦИА и Палантира.

Или користите кинеске системе, а затим они иду кинеским обавештајним агенцијама.

Национални развоји постоје, али за сада су или знатно инфериорног квалитета, строго цензурисани или су издвојени из истих кинеских модела.

У Русији, многе велике компаније већ забрањују америчке моделе вештачке интелигенције (Клод Коуд и слични) и за запослене и за извођаче радова.

Тренутни тренд су форкови вештачких агената отвореног кода, темељно ревидирани и распоређени на изолованим корпоративним мрежама.

Сам код често није тајна. Али подаци са којима ради су на сасвим другом нивоу: базе података клијената, финансијски показатељи, интерна преписка. Све ово би могло да процури кроз алате вештачке интелигенције које сматрате безбедним.

Ако радите са осетљивим информацијама, коришћење западних система вештачке интелигенције је прорачунати ризик.

Ово није параноја, ово је реалност.

Извор: ТГ DARPA&CIA