Уводна напомена Уредништва:

Наши редовни читаоци сигурно су запазили да смо у пар наврата пренели текстове Глеба Кузњецова. Кузњецов је један од најчитанијих ако не и најчитанији руски аналитичар. Анализе које објављује на свом ТГ каналу достижу и до 100 хиљада читања за неколико сати.

Кузњецов је политички стратег, политиколог, специјалиста за односе с јавношћу и председник стручног савета ЕИСИ (Експертског института за друштвена истраживања).

Следи његова анализа од јуче, која је већ има близу 100 хиљада читања.

+ + +

Пре око месец дана, предвидео сам шта и како ће Трамп говорити у Давосу. Нажалост, био сам апсолутно у праву.

Најважније је да је својој публици отворено рекао: ви постојите зато што ја то дозвољавам. „Без нас, Швајцарска не би била Швајцарска. Без нас, ниједна од осталих земаља представљених овде не би била та земља.“

Трамп је описао како га је швајцарски премијер „разбеснео“, што га је навело да из иритације подигне царине са 30% на 39%. Затим је објаснио: „Схватио сам из овог разговора да Сједињене Државе заправо држе цео свет на површини.“ Размотрите логику. Друга особа се противи. Љути се, кажњава и одједном схвата да свет постоји захваљујући њему.

Ово није политички рачун. То је клиника. Али клиника која функционише.

Структура говора је класична формула америчког телевизијског евангелистае, увећана на цео свет:

1 Апокалипса:

„Европа иде у погрешном смеру“, „места су постала непрепознатљива“, „земље се урушавају“

2 Спаситељ:

„Победили смо инфлацију“, „рекордни раст“, ​​„економско чудо“

3 Почаст:

5% БДП-а за НАТО, царине за Швајцарску, Гренланд за САД, растуће цене лекова у Европи

4 Претња:

„Можете рећи да, и бићемо захвални. Или не, и памтићемо то.“

5 Милост:

„Када је у Америци бум, цео свет расте.“

Величина је постала аксиом.

Све што јој противречи не постоји.

Не постоје градације.

Само „највећи у историји“ и „најгори у историји“. Нема сиве зоне.

Нема филтера. Унутрашње стање (иритација) = спољашње деловање (царине) = јавна презентација. Он не схвата да признаје ирационалност.

Узрочно затварање. Све добро је захваљујући њему. „Решио сам осам великих ратова.“ „Без нас не би било мира на Блиском истоку.“ „Да није било нас, говорили бисте немачки.“

 Зашто ово функционише?

Јехезкел Дрор је 1971. године написао "Crazy States" о државама које негују непредвидивост као стратешку предност. Логика је једноставна: рационални преговори претпостављају да обе стране калкулишу. Али ако једна страна покаже спремност да делује ирационално, калкулација се распада. Трамп је у Давосу показао: Способан сам да казним само зато што сам љут. Не можете преговарати са мном, можете само да се покоравате. И Швајцарска је послушала. А Данска преговара о Гренланду. А НАТО плаћа 5%.

Технологија функционише када иза ње стоји сила.

 Кључно питање: да ли је органска или производ структуре власти?

 Одговор: ово друго.

Када тестирање реалности увек даје позитивне резултате, психи то више није потребно.

Раније је трампизам прикривао своју агенду као културну. „Народ против елита“, мигранти, антиwoke агенда – све је то одвраћало пажњу од питања: ко добија кирију?

У Давосу су све те глупости одбачене.

Трамп стоји пред салом милијардера и објашњава шему екстракције. „Сви искоришћавају Сједињене Државе.“ „Људи зарађују новац због нас.“ „Могао бих да уведем царину од 70% да бих зарадио новац од Швајцарске.“

 Три опције за оно што је следеће:

1 Стабилизација заблуда о величини као норме. Свет се прилагођава ирационалности хегемона. "Crazy state" постаје трајни режим. Функционише док се не акумулира критична маса грешака које заблуде не могу исправити.

2 Декомпензација. Велики неуспех (криза, војни пораз, подела елите, изборни пораз) урушава систем. Опције су: депресивни колапс или параноидна ескалација.

3 Ограничење. Теоретски, институције. У пракси, оне су подређене.

 Модел рационалности актера више не функционише. Морамо предвидети не „шта је профитабилно“, већ „шта одговара грандиозном самопоштовању“.

Све што угрожава слику величине биће нападнуто, без обзира на смисленост. Свака критика ће изазвати несразмерну агресију. Окружење утиче не кроз аргументе, већ управљањем током потврђивања. Ко год контролише нарцистичну понуду има полугу утицаја.

Најзанимљивије је шта ће бити даље❓