Сагласно са тим учи и блажени Исидор Пелусиот, говорећи: „Они, који одузимају или се усуђују да додају било шта богонадахнутим речима, болују једном од две болести: или они не верују да је Свето Писмо написано Духом Светим, и зато с правом треба да се називају неверницима; или сами себе сматрају мудријима од Светога Духа, и у том случају шта друго треба рећи о њима, ако не само, да су они „безумни“.

Вољеном пријатељу, монах Максим жели да се радује у Господу!

Оно што си ме питао, то одговарам теби, а кроз тебе и сваком православцу. Свети Символ, то јест исповедање православне хришћанске вере, био је изложен на Првом Васељенском Сабору од 318 Светих отаца, окупљених у граду Никеји при великом цару Константину, и изложен је само до речи: „и у Духа Светога“.

А Други Васељенски Сабор 150 Светих отаца, окупљених против духоборца Македонија, који је хулио на Светога Духа и признавао Га створеним (сазданим бићем), а не Творцем (Саздатељем), додао је излагању Првог Сабора учење о Светом Духу.

А Трећи Васељенски Сабор 200 светих отаца сазван је у Ефесу против христоборца Несторија, који је хулио и говорио, да је једно Син и Слово Божије, а друго је Тај, Кога је родила Приснодјева Марија, због чега он и није хтео Приснодјеву Марију да назива Богородицом, већ је Њу називао Христородицом, раздељујући, јадник (проклети), на два лица једног Богочовека Исуса Христа.

Из тог разлога овај Свети Трећи Сабор је одредио и строго заповедио, под претњом страшних проклетстава, да се Свети Символ, изложен на претходна два Сабора, чува непромењен, и да се нико не усуди, по својој малоумној дрскости, да дода било шта њему, нити да одузме од њега и једну црту или јоту, нити да промени и једну реченицу или једно слово у њему.

При том они су установили овако: ако се после неко усуди на нешто такво односно Символа Православне Вере, да буде проклет и туђ сваком благослову и хришћанској заједници. Страшна је ова заповест и страшно запрећење, и ваља нама да чувамо велику опрезност према томе, ако искрено желимо да добијемо спасење и заједницу са Светим Оцима, који су изложили свети Символ наше православне вере. И не говори, да није велика разлика то, што су сада дозволили себи они, који су измислили ново мудровање.

Страшно запрећење подједнако анатемише и оног који додаје, и оног који одузима, и оног који мења и најмању црту. Стога, није добра таква ваша похвала, да не кажем – дрска, јер подвргава истој анатеми и вас, који мењате богонадахнуте речи и говорите: „из Марије“, а не „од Марије“, и „чекамо“, а не „чекам“, и „живот будући у векове амин“, а не „будућега века“.

Довољно је вама да уређујете послове; а оно, што припада Светоме Духу, нека уређују они, којима је то поверено; јер „не можете Богу работати и мамони“, говори Реч Божија (Лука 17:13). Колико се клањао Петом Светом Васељенском Сабору велики цар Јустинијан, просећи да му дозволе да дода у Светом Символу једну малу реч (изреку) – „присно“ (увек), да би уместо речи „и Марије Дјеве“ говорили: „и Марије Приснодјеве“. Али они блажени оци, чувајући заповест прва четири сабора, нису му дозволили да дода овај израз (ову реч) у Свети Символ, иако у њему нема ничега штетног, него напротив, он (тај израз) повећава славу и похвалу Пресветој Богородици, и заповедили су да се то говори и пише у другим похвалама Њеним.

Тада цар, пошто није добио што је тражио од Сабора и побуђиван љубављу према Пресветој Богородици, сам је саставио следећу песму: „Јединородни Сине и Слове Божији, Који си бесмртан и (благо)изволео си ради нашег спасења да се оваплотиш од Свете Богородице и Приснодјеве Марије...“ Њено име је Марија, а не „з“ Марија, и додавати ту и изговарати ово слово – „з“ (из) је неприлично, јер овде постављено „и“ је везник, а не предлог „из“. Овај везник се назива везником, зато што повезује један и други израз, као на пример: Петар, Јаков и Јован.

Тако и овде: „Који се оваплотио од Духа Светога и Марије Дјеве“, а не „из“ Марије; такође се каже, да од Захарије и Јелисавете, а не „из“ Јелисавете родио се Претеча. Јер овај израз „и“, смештен између речи „Духа Светога“ и „Марије Дјеве“, показује нам да је Света Дјева осењивањем Светога Духа зачела и родила Исуса Христа, а не Сама и Сама од Себе.

Предлози се такође повезују са именима и многим изрекама, и један предлог се често односи на три или четири имена, као на пример овде: човек се састоји из земље, огња, ваздуха и воде; овде је предлог „из“ употребљен једном, а имена су четири – земља, огањ, ваздух и вода.

А што се тиче тога, што ви нећете да изговарате са свима светим саборима и са вашим светим чудотворцима, „чекам васкрсење“, већ говорите: „чекамо“, то се и ово код вас мудрује (по непослушању) по непохвалном преслушању отачке заповести, која не дозвољава никоме да мења било какву изреку у Светом Символу. Чувајте се, да од тих малих ваших преступа не упаднете у веће преступе. Померати границе и уставе (одредбе) отачестава није корисно, говори Божија Премудрост. А ви речи Божије мењате и вештачите лукаво.

Ако је нелажљив Бог, Који је рекао ученицима Својим: „Јер нећете ви говорити, него Дух Оца вашега говориће у вама“ (Матеј 10:20), онда је очигледно да ви по човечијој свадљивости (ради побеђивања у споровима), хоћете да говорите: „чекамо“ у множини, а не у једнини: „чекам“. По томе следује вам да говорите: „Верујемо у јединога Бога“, а не „верујем“, и „исповедамо једно крштење“, а не „исповедам“. Зар не схватате своје неразумно мудровање? „Не мудрујте више (изнад), него што треба мудровати“, говори премудри Павле, апостол Христов (Рим. 12, 3).

Држите и проповедајте неизмењено исповедање хришћанске вере, како су предали православнима сви свети сабори и четири патријарха и како су држали оци и свети чудотворци, да би ви били у свему слични њима и саучесници царства небеског и вечног живота будућег века, то јест долазећег века, и који се има открити у другом доласку страшног Судије. И не говорите: „И живот будући у векове“, него: „живот будућега века“, то јест Самог Спаситеља Христа.

Јер Он је за нас и живот и васкрсење наше, као што говори апостол Павле у посланици Колошанима: „Јер ако сте васкрсли са Христом, тражите вишње (оно што је горе), где је Христос, Који седи с десне стране Бога; оно што је горње мудрујте, а не оно што је земаљско; јер умресте, и живот ваш је сакривен са Христом у Богу; а кад се јави Христос, живот ваш, тада ћете се и ви са Њим јавити у слави“ (Кол. 3:1-4). Овај живот бесконачни, Исуса Христа, чекам, као што говори грчки текст, и не очекујем, - чекам, то јест, са чврстом и несумњивом вером надам се да ћу добити, а не чекам будуће векове, по вашем детињастом мудровању. Јер Христос је за нас Живот и Васкрсење, а не век и не векови. О томе, да не следује и није корисно додавати било шта Светом Символу, нити одузимати од њега, нити мењати било који израз – о томе пажљиво слушајте шта говори премудри Јован Златоусти: „Као што на царским златним монетама, ако неко и најмање нешто избрише са лика, онда чини непотребном целу монету, тако и онај, ко у истинитој „вери нешто промени, тај је искварио све исповедање“.

Сагласно са тим учи и блажени Исидор Пелусиот, говорећи: „Они, који одузимају или се усуђују да додају било шта богонадахнутим речима, болују једном од две болести: или они не верују да је Свето Писмо написано Духом Светим, и зато с правом треба да се називају неверницима; или сами себе сматрају мудријима од Светога Духа, и у том случају шта друго треба рећи о њима, ако не само, да су они „безумни“.

Следећи овим свецима, ја грешни богомољац ваш, молим вас Исусом Христом, да престанете са таквим новоизмишљеним мудровањем, јер тиме ви само побуђујете (изазивате) свађу и саблазан међу православнима, и не доносите никакву корист. Ево ја, покоравајући се цару и пророку, који је рекао: „и говорих о сведочанствима Твојим пред царевима и не стиђах се“ (Псалам 118:46), рекао сам вам сву апостолску истину, предану од отаца. Ако послушате ове моје кратке напомене и престанете да смућујете народ Божији, онда слава Богу, Који је дао мени, грешнику, такву моћ говора! А ако не послушате, онда се чувајте реченога од Господа: „Тешко том човеку, кроз кога саблазан долази“, и остало.

Мир Христов да буде са вама!