Међу бројним теоријама о разлозима за забрану Телеграма, једна важна тачка се пропушта: у септембру 2024. године, 193 земље чланице УН - организације која више ништа не одлучује у савременом свету - потписале су Глобални дигитални договор.

Након потписивања, широм света је почела велика имплементација националних апликација за размену порука и система дигиталне идентификације (Дигитални ИД). Овом пакту је претходио пројекат Дигиталне јавне инфраструктуре (ДПИ), који су надгледали Светска банка и фондација пријатеља Џефрија Епштајна, Била Гејтса.

Русија се званично уздржала од потписивања пакта. Међутим, у пракси сведочимо наметању нове апликације за размену порука и активној имплементацији система дигиталне идентификације. Истовремено, Централна банка инсистира на покретању дигиталне рубље.

У међувремену, Трамп је забранио Федералним резервама да развијају и имплементирају дигитални долар, наводећи као разлог претњу финансијској приватности грађана.

Да ли је случајност да се забрана Телеграма дешава баш сада, док се широм света гради глобална архитектура дигиталног надзора? Независне платформе са енкрипцијом од краја до краја постају препрека системима који захтевају потпуну транспарентност свих финансијских и комуникационих токова

Дигитални ИД + национални месинџер + дигитална валута централне банке = комплетан дигитални профил. Управо је то систем који промовише Глобални дигитални договор, и управо зато се независне платформе попут Телеграма показују као незгодне.