Од Гејтсових њива до српског литијума и дигиталне тамнице - „филантропија“ која убија

Највећи приватни власник обрадивог земљишта у САД је Бил Гејтс. Он у свом власништву има око 275.000 хектара, односно 2750 km² распоређено у 20 савезних држава. Гејтс земљу купује преко своје фирме или боље рећи инвестиционог фонда, Cascade Investment L.L.C. Он је истовремено један од највећих заговорника употребе ГМО и нових технологија у пољопривреди.

Типичан пример филантропокапитализма је програм АГРА који је Гејтсова Фондација покренула у Африци 2006. године, са циљем, погађате: „искорењивање глади“. Милијарде долара су потрошене на „убеђивање“ влада афричких држава да пређу на индустријску пољопривреду што је подразумевало напуштање традиционалног начина обрађивања земље, аутохтоног семена, прелазак на ГМО семе и масовну употребу хемијских ђубрива. Резултати након 20 година су вероватно онакви какве је Гејтс са другарима планирао: у земљама где је пројекат спровођен број гладних повећан је за 30%, a биодиверзитет је уништен. Гејтсова фондација је лобирала за измене закона о семену које често криминализују традиционалну размену семена међу пољопривредницима, дајући предност патентираним корпоративним сортама што је довело до задуживања пољопривредника јер су били приморани да сваке године купују ново семе (старо семе не смеју да чувају због патената), вештачка ђубрива и хербициде. Многи су морали да дижу кредите упадајаћу у дужничко ропство.

Све ово се пре Африке десило у Индији током периода који се сматра најтрагичнијим периодом у новијој историји пољопривреде када је велики број узгајивача памука доспео у дужничко ропство. Процењује се да је од 1995. године до данас између 300.000 и 400.000 пољопривредника у Индији извршило самоубиство у нади да ће држава њиховим породицама исплатити помоћ и бар мало олакшати... што се десило тек у мањем броју случајева...

ГМО семе је, иако незаконито, у Србији присутно сигурно бар две деценије. Зна се и преко кога је унето у земљу, фитосанитарни инспектори раде једно велико ништа, а један пољопривредни инспектор ме је једном приликом (не тако давно) љутито питала зашто сам пријавила инспекцији да се на земљи коју је купио Рио Тинто гаји ГМО соја...

У Кенији је отпор Гејтсовом програму прилично снажан и расте уз позиве да се пољопривредници врате на агроекологији – старом систему који је проверен, није штетан, здравији је и не зависи од страног капитала.

Фондација се не бави само контролом ланца исхране, као што сви већ знамо, Фондација Била и Мелинде Гејст је други највећи донатор (поред САД) Светске здравствене организације (СЗО) која, иако део система УН, није независна. Гејтсове донације су наменске што значи да их СЗО не троши по свом нахођењу, нпр. на јачање здравствених система држава, него на оно што им је Гејтс рекао, углавном на кампање за масовне вакцинације и технолошка „решења“. Гејтс својим богатством покушава да преобликује свет без било каквог мандата, чак и без оног лажно демократског, а све користећи кризне ситуације (што стварне, што вештачки изазване и планиране) за учвршћивање те контроле. Преко СЗО Гејтс има огроман утицај на здравствене политике држава чиме се прилично урушава суверенитет држава и то све у име „јавног здравља“. Кад СЗО прогласи епидемију/пандемију и препоручи неки лек/вакцину, владе држава широм света то прате као закон а не само као препоруку. Преко свог утицаја који Гејтс плаћа у СЗО, он де факто има моћ да диктира здравствену политику света без икаквих избора или било каквог облика контроле.

Све се спаја у једну тачку: КОНТРОЛА. Контрола над тим шта једемо, како се лечимо, како се троши јавни новац, шта садимо... Гејтс не купује земљу да би се бавио земљорадњом из истих разлога из којих ја сваке године садим башту за потребе моје породице него да би контролисао стандардизацију хране. Преко Фондације и пројеката као што је АГРА уништава се природно, аутохтоно семе > пољопривредници постају зависни од куповине патентираног семена и хемијских ђубрива > индустријска, генетски модификована храна богата хербицидима доказано нарушава здравље > исти човек који промовише такву храну преко својих инвестиција у фармацију и СЗО нуди „лекове“ и вакцине за болести које такав систем исхране добрим делом и узрокује.

Одлуке се доносе на местима попут Давоса где се састају крупни капитал, обавештајни подаци и технолошка моћ, а одакле се неоколонијална служинчад враћа у своје земље порекла да спроводи задате агенде. Под маском филантропије, хуманитарног рада и науке, народима широм света се одузимају права на природну храну, прехрамбени суверенитет, телесни интегритет и коначно, право на слободу. Филантропија XXI века је чист маркетинг помножен са пропагандом за потребе крупног капитала и дијаболичних тежњи западних дегенерика. Стварни циљ је монопол над ресурсима без којих човек не може да преживи.

Да ли је могуће не повезати све ово са оним што се у Србији дешава, са инвазијом рударских „скакаваца“? Није. Највећи институционални акционари (*не значи да су већински власници!) у Рио Тинту су BlackRock и Vanguard и баш ове две компаније су готово увек међу три највећа акционара у којима Бил Гејтс држи значајне уделе (преко свог инвестиционог фонда или фондације): Фајзер, Бајер и скоро свих корпорација које производе ГМО храну. Они финансирају Гејтсове вакцине али и пројекте попут „Јадра“. Као што се Гејтс „бори“ против глади уништавањем сељака и наметањем ГМО, тако се Рио Тинто (читај: и његови акционари) „боре против климатских промена“. Да би се направиле „чисте“ батерије, „зелена“ агенда уништава плодну земљу и чисту воду широм света. Баш као и ГМО политика. То је директан напад на прехрамбени суверенитет. Кад уништиш могућност да се народ сам храни, он постаје зависан од ГМО хране из увоза којом управљају глобалне корпорације. Није згорег подсетити се да BlackRock и повезане америчке компаније, иако немају директно власништво, контролишу милионе хектара украјинске земље.

Као што СЗО диктира здравствене политике, тако се преко међународних уговора и притисака из Брисела и Вашингтона, ММФ-а и Светске банке диктира државама попут Србије да се жртвују за „опште добро Европе“. Матрица је иста, одлуке се доносе у затвореним круговима, далеко од народа, а локалне владе служе као сервиси за потписивање дозвола. Док у САД Гејтс земљу купује новцем, у Србији земљу покушавају да отму експропријацијом и рударским дозволама, да села униште инфраструктурно толико да опусте као што гледамо већ годинама и да наше ливаде, њиве и шуме остану на извол’те компанијама. Крајњи резултат: губитак суверенитета и контроле над територијом. Прво ти загаде земљу и воду, онда ти продају своју болесну храну па те лече својим лековима. Савршена мрежа.

Гејтс је један од највећих промотера електричних аутомобила за чије потребе су сами прогласили литијум критичном сировином како би у име „спасавања планете“ уништавали земље попут Србије. То није једина веза коју овај добри човек има са рударством. Гејтс финансира компанију KoBold Metals која користи вештачку интелигенцију за проналажење руда широм света, укључујући бакар и литијум. Прави дигитални алат за неоколонизацију.

Последњи део слагалице у систему контроле које Гејтс и екипа желе да успоставе је дигитализација тј. дигитални логор. Без дигиталне контроле која је последњи ексер у ковчег слободе, неће моћи у потпуности да спроведу апсолутну окупацију јер би народ увек нашао начин да тргује и преживи. Баш тако смо ми успели да преживимо све ратове, санкције и недаће. Дигитализација коју промовише Светски економски форум, Бил Гејтс и остале слуге кнеза овог света није ту да помогне, него да контролише сваки наш покрет. За разлику од кеша, дигитални новац је програмабилан што значи да ти банка може  одредити на шта ћеш га трошити а на шта не. Ако ти СЗО каже да мораш на третман, а ти мислиш да имаш право да одлучиш дане мораш, мислиш да неће бити казне у тако згодним условима? Гејтсов пројекат ID2020 који финансира преко своје Фондације и партнера као што је ГАВИ (Савез за вакцине) и Мајкрософт, има за циљ да сваки човек добије дигитални профил који ће повезивати његов здравствени картон, банковни рачун и кретање. Ту је наравно и социјални рејтинг у коме послушност одређује права. Нећеш да једеш ГМО а хоћеш да се бориш против Рио Тинта? Шта мислиш колико ћеш поена да добијеш и колико далеко ћеш да стигнеш са тим? То је крај слободе и почетак потпуног надзора, ово је пројекат укидања суверенитета држава и појединаца.

Зато је, иако звучи парадоксално, Србија битна. У овом моменту наша земља је једно од ретких места где се овај ланац може прекинути ако се одбране земља и вода јер имамо народ који се још увек и упркос свему, опире. Зато Рио Тинто није рударство, већ део већег плана за губитак суверенитета и окупације. Србија која има своју воду и своју шљиву је опасно независна. Србија која има јаловишта уместо њива је приморана да увози храну и лекове. Борба против пројекта „Јадар“ није само еколошко питање, то је борба против истог система који жели да ти одреди шта ћеш да садиш, једеш, како мораш да се лечиш, крећеш и у каквој дигиталној тамници ћеш да живиш и зато се ова борба мора спровести до краја, а не од једне до друге смене власти који поставља претходно описани систем. То не значи да са пројектом „Јадар“ неће пасти сви њихови домаћи извођачи радови.