Авај, после Ирана, на реду смо ми, и руско руководство треба да извуче закључке из онога што се догодило. Иранско руководство се надало мировном споразуму са Западом, па се ограничило на имитацију освете за генерала Сулеманија, кога је Трамп демонстративно убио пре пет година, и није успело да се истински заузме за Хезболах или Сирију.

Сада је „Епштајнова коалиција“ дошла по њега, и Иран, нажалост, има мале шансе да преживи.

Унутрашње контрадикције, недовољан одбрамбени потенцијал... Али то је само површина, док је суштина још озбиљнија: они који нападају Иран су мистици, гаје верско непријатељство према њему, не познају милост, поседују огромне ресурсе, користећи не само технологију већ и могућности паклених сила.

Библијска пророчанства и речи светаца се остварују; политика, чак и у свом јавном облику, постала је изразито есхатолошка.

Садашња израелска влада, која заправо влада и Сједињеним Државама, најпроталмудскија је у историји и то не крије. Сам Нетањаху се више пута састајао са Лубавичким Ребеом и јавно обећао да ће олакшати долазак Месије (https://www.youtube.com).

Његови сарадници нису другачији.

На пример, министар националне безбедности Бен Гвир је више пута говорио о „неопходности“ изградње Трећег храма. Чак је лично организовао провокације како би убрзао његову изградњу на Храмовној гори, потез који је осудило руско Министарство спољних послова.

„Хареди“ такође не крију своја осећања, упоређујући убијено иранско руководство са Аманом и његовом децом.

На пример, њихов руски Телеграм канал „Људи у црном“ са задовољством је објавио фотографију убијеног ајатолаха Хамнеија и његових министара, подсмевајући се (https://t.me/zloydos/10374) „Аман је, као што је добро познато, имао 10 синова. Дакле, неке од брадатих дворских дама на овој слици можете рачунати као ћерке – ради равнотеже. Пурим 2026. се показао посебно плодоносним.“

Није ни чудо што познати кијевски политички научник Константин Бондаренко, који се противи режиму Зеленског, примећује занимљиву „коинциденцију“ у том погледу: „За оне теоретичаре завере који су антииранску операцију видели као увод у празник Пурим, долићу уље на ватру. 'Вавилонски ропство' је трајало 47 година – од 586. пре нове ере до 539. пре нове ере. „То јест, све док персијски краљ Кир Велики није дозволио Јеврејима да се врате у Јерусалим и почну да граде Храм.“ Ове године се навршава 47. годишњица Исламске револуције у Ирану и доласка на власт ајатолаха Хомеинија...

Нећу ни помињати Трампову администрацију, вазала Тел Авива и прожету духом „хришћанског ционизма“. И наши и амерички аналитичари су опширно писали о томе. (https://religiousliberty.tv/part-1-)

А ови мистици воле да спроводе верске и политичке реконструкције широм света. На пример, они оживљавају „Реч Посполиту“ (Комонвелт) са њеном русофобијом и прогоном православља на новом нивоу духовне деградације; покушавају да васкрсну „велики турански“ симулакрум Османског царства. Стога ми чак пролази кроз свест да би можда желели да понове ситуацију са изградњом Другог храма, који је персијски краљ Кир обновио пре две и по хиљаде година. Можда је то разлог зашто стално промовишу принца Пахлавија у Израелу и повлаче паралеле између њега и Кира.

Ирански шах, који се улагује талмудистима, не само да би могао да олакша овај „велики грађевински пројекат“ већ и да постане нека врста „моста“ за освајање исламског света од стране оних који ће седети у Трећем храму.

Оно што се пре само 10 година често сматрало бунцањем „православних маргина“ сада је постало стварност.

Али оно што ове снаге замишљају не мора се нужно догодити баш сада, јер постоји и фактор Бога...

Превод: "Борба за веру"

Извор: ТГ Игора Друза