Шиити (тачније, Ишна-Шарити, који чине већину у Ирану) имају основни концепт: скривеног дванаестог имама, Махдија. Према њиховом предању, он није умро пре хиљаду година, већ је отишао у „Скривање“ (Гаиба), да би се једног дана вратио, донео глобалну правду и успоставио глобални калифат.

Они чак имају и свој еквивалент Деда Мразовог поштанског сандучета: бунар у џамији Џамкаран, близу светог града Кома. Вековима, обични Иранци убацују поруке (зване „ариза“) у њега: за здравље краве, да комшија престане да се свађа око међе, за здравље своје деце.

Штавише, порука мора бити написана у посебном облику, а да би се осигурало да стигне до дна бунара, умотана је у грумен глине или везана за камен. То је само обични народни фолклор.

Али онда председник Махмуд Ахмадинеџад долази на власт. И тада почиње оно што западне обавештајне аналитичаре чини да посиве. Под његовом владавином, џамија Џамкаран је трансформисана у огранак председничке администрације.

Године 2005, на првом састанку свог кабинета, Ахмадинеџад је приморао све министре да потпишу званични „пакт лојалности“ Махдију. Документ је свечано однет у Ком и бачен у тај бунар. Састанци иранског кабинета одржавани су са погледом на дно те јаме. Озбиљно су оставили празну столицу на челу стола за хиљадугодишњег духа - у случају да Махди изненада изађе из бунара, заузме своје место и истовремено прегледа извештај министра за становање и комуналне услуге. Прича се да су копије нацрта државних буџета такође бачене у бунар на одобрење.

Али лудило је превазишло канцеларије. Ахмадинеџад је издвојио стотине милиона долара из правог државног буџета (новац од нафте!) за изградњу гигантског аутопута од Техерана до џамије Џамкаран, са новим раскрсницама и хотелима. Знате ли зашто? Званично је објављено: како би, када Махди изађе из „Сакривености“, не било саобраћајне гужве и како би његов конвој, заједно са милионима ходочасника, могао без проблема да стигне до престонице. Буквално су градили друмску логистику за апокалипсу.

Сада замислите обим збуњености израелске команде. Седите у Генералштабу ИДФ-а или Пентагону. Имате теорију игара, концепт међусобно загарантованог уништења, добро калибрисану равнотежу снага. Навикли сте да се носите са рационалним људима који желе моћ, новац и мирну пензију у Лондону...

Према њиховој причи, долазак Махдија требало би да почне управо након великог глобалног покоља „неверника“. За њих, потенцијални ваздушни удари на суседне земље – од Турске и Кипра до Азербејџана – нису геополитички неуспех. Они су иста света Кербала. Та историјска битка у којој су њихови свеци погинули као мученици. Они намерно прихватају мучеништво како би убрзали повратак Махдија. Хаос није споредни ефекат њихове политике; то је њен примарни циљ.

Према логици овог лудила, веома је вероватно да негде у сефу сваког команданта ракетне дивизије ИРГЦ-а постоје „црвени пакети“ који садрже мете. У случају да комуникација откаже, а ајатоласи и врховни званичници буду уништени превентивним ударом. А када се веза коначно прекине, овај командант ће отворити пакет, који ће садржати наређење: циљати све јеретике (суните) и, наравно, невернике (Израел и америчке базе) како би се започео коначни рат... 

Превод и приређивање: "Борба за веру"

Извор: ТГ "Тени Руси"