На слици: Колективна „молитва“ за Трампа у Овалном кабинету Беле куће, током које су протестантски лидери положили руке на америчког председника.

Да бисмо разумели природу Трампове тренутне „молитвене подршке“, потребно је погледати верски састав његове пратње. Они који су положили руке на америчког председника нису хришћански конзервативци, чак ни протестантског уверења, већ, углавном, представници радикалних неопентекосталних секти, присталице идеологије „хришћанског“ ционизма.

Из перспективе православне еклисиологије, ове структуре су одавно изашле из оквира хришћанског света. Оне су, заправо, политички и идеолошки додатак најрадикалнијих израелских група, као што је „Институт храма“. Њихови заједнички циљеви су изузетно специфични:

1) Потпуно уништење отпора у Ирану, Либану и Палестини као главних препрека преформатирању Блиског истока.

 2) Уништење муслиманских светих места на Храмовној гори (џамија Ал-Акса и Купола на стени), које они сматрају само „привременим грађевинама“ на месту будућег „Трећег храма“.

3) И коначно, изградња самог „Трећег храма“ ради устоличења фигуре коју називају Месијом (у православном смислу, Антихристом; у муслиманском смислу, Даџалом).

Истовремено, цинизам „хришћанских“ циониста је запањујући. Већина њих схвата да јеврејски Месија није Христос, већ Антихрист. Али они намерно припремају катастрофу коју је створио човек и успостављање земаљског царства лажног месије. Уверени су да то убрзава Други Долазак Христов.

Истине ради, треба напоменути да церемоније са Трампом у Овалном кабинету Беле куће нису биле ограничене само на харизматичне неопентекосталце. Иако, на први поглед, савез традиционалнијих протестаната, баптиста Роберта Џефриса и евангелисте Френклина Грејама, са Трамповим „духовним ментором“, радикалном неопентекосталком Полом Вајт, делује чудно. Они имају дубоке доктринарне разлике: баптисти су традиционално скептични према неопентекосталним лажним „чудима“ и искрено демонској „глосолалији“ („говорење језика“).

Међутим, ову контрадикцију „решавају“ три политичко-мистичка фактора:

1) Заједничка есхатологија („диспензационализам“).

И баптиста Џефрис и харизматична Вајт су уверени да Библија захтева повратак свих Јевреја у Свету земљу и изградњу „Трећег храма“ како би се „покренули“ последњи дани. Ова „путна мапа за Армагедон“, коју хришћани наводно треба активно да спроведу, чини њихове догматске спорове „споредним“.

2. Доктрина Седам планина (Seven Mountain Mandate).

Првобитно неопентекостална, али су је усвојили други, традиционалнији протестанти. Идеја је да протестантске конгрегације треба да доминирају свих седам кључних области („планина“): религијом, породицом, владом, бизнисом, медијима, образовањем и културом.

3. „Култ Кира“. Безумна теорија која приказује Трампа као „изабраног пагана“. Неопентекостални харизматици, које представља Пола Вајт и други слични њој, промовишу идеју да је Трамп савремени еквивалент персијског (!) краља Кира Великог, који је, иако паганин, изабран да врати Јевреје у Јерусалим и обнови Храм (мислећи, наравно, на Други храм, чију светост ми православни хришћани не поричемо).

Другим речима, све ове секте су се ујединиле око „хришћанско“-ционистичког религиозно-политичког пројекта, који, у својој уображености, треба да „натера“ Бога да покрене Апокалипсу. Нажалост, ово није ни приближно хришћанство. А с обзиром на цинизам са којим уживају у смрти Рахбара Алија Хамнеија (убијеног заједно са његовом једногодишњом унуком и скоро двеста иранских ученица), то је чисти псеудохришћански сатанизам.

Пошто је тема „политичке есхатологије“ данас актуелнија од било којих скорашњих новина (или вести), наставићу своја размишљања о актуелној „Хроници последњих времена“. Нажалост, данас се о овој теми, укључујући и на православним веб-сајтовима, неопростиво мало говори или пише. Нисам дубоки стручњак у овој области, већ само покушавам да попуним неке празнине.

Када посматрамо френетичну подршку америчких „хришћанских“ циониста ударима на Иран и Газу, неизбежно нам пада на памет лик Шабатаја Цвија. Овај јеврејски лажни месија из 17. века проповедао је ужасну доктрину „светог греха“ („искупљење кроз грех“). Проповедао је да се последња времена могу убрзати кроз екстремно безакоње, суровећи у понор оргија и богохуљења. Данас је ова сатанска методологија добила националне размере у Сједињеним Државама (на глобалном „Епштајновом острву“).

Савремени „хришћански“ ционисти делују по истој логици. За њих, масовна убиства цивила у Гази и Ирану, па чак и провокација нуклеарног Армагедона, нису злочини, већ „порођајне муке“ историје. Као и шабатајски Јевреји, они покушавају да „хакују“ Божански Промисао, намерно повећавајући безакоње ради убрзавања Апокалипсе.

Суочени смо са истом сатанском методологијом. Једина разлика је у размерама: Шабатај Цви је уништио душе својих следбеника у јеврејским (и другим) заједницама у 17. веку, док су савремени „хришћански“ ционисти спремни да спале цео свет у пламену Армагедона, само да би остварили своју луду шему „убрзавања историје“.

Превод:  "Борба за веру"

Извор:  https://t.me/tyurenkov/6154