Глобални диктатор, који проглашава „мир и безбедност“, према Светом писму, требало би да се појави нешто касније, када сви буду уморни од ратова.

+ + +

Доналд Трамп, или боље речено глобалне силе зла иза њега, постепено напуштају свако претварање да се залажу за демократију и слободу.

Док се америчка политика раније фокусирала на манипулацију јавним мњењем (мада је и сила редовно коришћена), фокус се сада помера на директно и брутално војно насиље.

Према „Аксиосу“, Доналд Трамп је постао први председник САД који је наредио војне ударе на седам земаља за само годину дана. Штавише, Трамп стално и демонстративно виче на новинаре, ућуткује их и оштро их грди. Понекад критикује, и то заслужено, али важно је то што је слобода говора престала да буде „света крава“ политике. До недавно, амерички председници нису тако разговарали са новинарима. И то нема никакве везе са Трамповом раздражљивошћу: он одлично зна где може да изгуби живце, а где не...

И овде морамо узети у обзир чињеницу да су САД глобални мод у свему, а посебно у војним и политичким питањима. Стога ће се затезање шрафова несумњиво интензивирати свуда, укључујући и у Русији.

Несумњиво ћемо ускоро видети повећане забране гледања било ког медија алтернативног званичним медијима и не нужно непријатељски настројеног према држави, као и јавних изјава.

 Рат у Ирану постао је прави „окидач“ за глобалне промене ка тоталитаризму и бруталности. До недавно је било тешко замислити такве демонстративне ударе америчке војске на школе, али сада људи нису ни посебно изненађени и више не очекују казну за починиоце.

Као и у случају са Епштајновим острвом, глобална елита помера границе дозвољеног, демонстрирајући екстремну окрутност и потпуну некажњивост.

Раније је било изузетно тешко замислити изјаве попут ових од америчког председника:

„Због лошег понашања Ирана, сада се озбиљно разматра потпуно уништење и неизбежна смрт подручја и становништва која раније нису сматрана метама.“

Трамп је обећао да ће бомбардовати Иран још више, без обзира на жртве, „док се не предају или, вероватније, потпуно не сломе“.

Истовремено, секретар Пентагона Пит Хегсет изјавио је: „Глупи, политички коректни ратови из прошлости били су потпуна супротност ономе што ми овде радимо. Имали су нејасне циљеве и рестриктивна, минималистичка правила ангажовања. То се више неће дешавати.“

Није случајно што је Трамп у септембру 2025. године преименовао Министарство одбране САД у Министарство рата.

Чини се да је и ово био корак ка информативној припреми за Трећи светски рат.

Све ово подсећа на библијске стихове да ћете на крају времена „чути о ратовима“. И о гласинама о рату.“ То јест, ратови у апокалиптичном периоду требало би у почетку да постану веома бројни и да се воде отворено.

Требало би да постоје управо „гласови о рату“, а не гласине о „заштити света“.

Глобални диктатор, који проглашава „мир и безбедност“, према Светом писму, требало би да се појави нешто касније, када сви буду уморни од ратова.

Тада ће се поново вратити „миротворна“ реторика.

 Узгред, о гласинама о рату: никада у историји их није било толико.

 Наравно, било је много ратова у давна времена; ипак, сељак, па чак и племић, могао је годинама да живи у свом удаљеном селу, а да за њих није чуо.

Онда су сви почели много више да чују о њима због развоја радија, а затим и телевизије.

Међутим, човек је и даље могао да иде на посао, могао је да изађе у природу, а без телевизора, да не чује ништа слично.

А сада скоро свачији дан почиње гласинама о рату, јер свако има уређај са ког се чују.

Гласови о рату се никада нису чули у свету.

Приче нису биле тако честе.

А то су такође знаци времена... отпадништво...