Препоручујемо вам, драги наши читаоци, да прочитате  овај текст, јер ћете ту видети са чиме се све можете суочити када су у питању новотарци, да бисте могли да се заштите од многих духовних отрова и искушења која од њих прете...

 ОСНОВНИ МОТИВ НАШЕГ САЈТА: ИСТИНА И САМО ИСТИНА

И на овом примеру ћемо показати зашто се никада нисмо устручавали да објављујемо опонентске текстове новотараца. Зато што нам је, у борби за веру, истина једини мотив и водиља, а истина увек побеђује.

ТЕРАО ЗЕЦА, А ИСТЕРАО ВУКА

У нашем саопштењу од 18.3.2026. године (овде ) написали смо да очекујемо од саме ауторке књиге Оливере Јовановић или њеног заступника „Немање“ да нам пошаљу сликане странице из поглавља „Причешће“, што је било и логично, ако желе да покажу да су у истини, зар не? 

Такође смо написали да „уколико не пошаљу, сматраћемо да су наводи Селимира Станковића да у поменутој књизи пише да је „Тадеј витовнички био за сваколитиргијско причешћивање ако човек пости човек 4 годишња поста и среду и петак“ тачни (овде:), а деманти (псеудо) Немање у потпуности манипулативан и лажан“.

Ово је био једноставан потез да истерамо вука на чистину. И баш је испало по народној: "терао зеца, а истерао вука".

Прво, знали смо да брат Селимир Станковић, који је књигу Оливере Јовановић назвао јеретичком, не лаже. Наши сарадници га познају, то је један честит човек и прави светосавац. Притом, много пута се јављао и писао на сајту, и никада није изнео ни једну једину нетачност. Шта више, када смо му, прекјуче, затражили да слика странице књиге о причешћу, он нам је написао:

„Са заклетвом на икону Богоридичину спреман сам да у олтар ставим руку да пише како сам навео. Ја ћу поново да купим књигу и да вам пошаљем, јер сам моју спалио, јер обично све јеретичке књиге кад прелистам бацим у котао“.

А Оливера Јовановић и њен „адвокат“ Немања – није тешко да погодите - нису се јавили.

"И ГОВОР ТЕ ТВОЈ ИЗДАЈЕ" - НАСТУП МАНИПУЛАТОРА

Ми смо својеврсна магнетна резонанца када су новотарци у питању (мало ироније није на одмет).

Одлично смо их упознали за ових неколико деценија одбране вере од њихових новотарија. Довољно нам је пар реченица, па да закључимо са ким имамо посла.

Зато им саветујемо: следећи пут кад се одлучите на неку провокацију, пошаљите неког озбиљнијег, а не скоројевића.

Па, ми смо још пре двадесет година полемисали са вашом „тешком артиљеријом“ попут попа Милића Драговића, проте Велибора Џомића, архимандрита Петра Драгојловића, студеничана Тимотеја и Тихона итд..., а сада сте послали пешадинца, који се "на прву" одао.

"Немања" је наступио арогантно, претећи, користећи тешке квалификације уз (симптоматично) пожуривање да се његов деманти што пре објави пре него што видимо оригиналне цитате из књиге (јер смо му у мејлу бацили удицу да нам Оливера Јовановић или он пошаљу књигу у пдф-у, на шта је одговорио да (замислите) нема).

ДА ЛИ ЈЕ ОЛИВЕРА ЈОВАНОВИЋ „ВУК“

Далеко од тога да је Оливера Јовановић „вук“.  Она је једна, рекло би се, "овчица", једна бакица питомог изгледа, која, очито, воли да буде важна, да се слика, да се хвали како је познавала оца Тадеја, и то ближе него било ко други, па је - гле чуда - имала увид у његово "богословље", о коме је написала и књигу.

Вук, заправо вукови, су они који стоје иза њене књиге и њене промоције. То су типови са фазонираним брадицама и фанариотским капицама, који настоје да старца Тадеја, због његовог угледа и поштовања у народу, прикажу као новотарца, заборављајући да још увек постоје духовници, монаси, свештеници и мирјани који знају и сведоче истину о старцу, то јест да са новотаријама није имао никакве везе, већ да је био прави светосавац. 

КОРПУС ДЕЛИКТИ ИЛИ ЦРНО НА БЕЛО

А сада следе сликане стране из књиге Оливере Јовановић, поглавље „Причешће“:

ПОГЛАВЉЕ ПОЧИЊЕ ЛАЖЈУ И ИСПУЊЕНО ЈЕ ЛАЖИМА

Као што се види, само поглавље почиње лажју, односно афирмацијом новотарског наратива: "Отац Тадеј је био за чешће причешћивање".

Пре свега, за старца Тадеја причешће никада није било актуелна тема. Отац Тадеј је био светосавац, што значи да се држао светосавског предања о прописаној припреми пред причешће, и никада без шест дана поста и исповести. То се знало, и о томе се није дискутовало.

Даље.

Ауторка најпре потврђује ту чињеницу, а онда је демонтира. Умеће новотарску причу како су неки новокрштени "имали потребу да се чешће причешћују" (нешто им се "јавило"), свештеници им нису допуштали, па им је отац Тадеј саветовао да мењају цркве. Дакле, испада, да их је старац учио лукавству како да преваре свештенике у својим алпинистичким духовним прегнућима. А где се деде прича Оливере Јовановић да је старац Тадеј учио да је послушање највећа врлина? Како то да старац учи своју духовну децу да буду не само непослушна, већ и лукава и лажљива?!

Ауторка такође инсинуира да је старац учио да не прође више од три недеље између причешћа, а ЛАЖ НАД ЛАЖИМА да је говорио КАКО ОНИ КОЈИ СЕ ПРИЧЕШЋУЈУ У НЕДЕЉУ, МОГУ У СУБОТУ У ПОДНЕ ДА ЈЕДУ НА УЉУ, А УВЕЧЕ НА ВОДИ, јер је то, тобоже у складу са канонима, који забрањују пост суботом.

Све ово ни пас с маслом не би полизао, и сваком ко иоле познаје ситуацију у Српској Цркви јасно је да се новотарске небулозе приписују великом српском старцу.

Више пута смо говорили, да србопаписти нису типични и класични јеретици, они су БЕЗБОЖНИЦИ.

Јер, само безбожник може да има толику дрскост (јер се Бога не боји и људи не стиди) да оцу Тадеју припише лаж како је дозвољавао причешће у Великогоспојинском посту, који је строг као Васкршњи, са свега једним даном поста! А да потом настави да пости до краја недеље на води, као да је причешће кредит, а накнадни пост рате којим се тај кредит отплаћује, а не припрема за сједињење са Сином Божијим.

А онда долази изјава која је прави смехотрес. Као, отац је говорио да они који су физички слаби могу увек да се причесте (како је ово "добро", само процениш да си физички слаб и причешћујеш се до миле воље), а Свети Оци су били физички слаби, па испада да су се због физичке слабости често причешћивали, а не због стајања на висинама подвига и бестрасности.

И сада долазимо до тачке која је покренула полемику.

Брат Селимир Станковић је написао да Оливера Јовановић у својој књизи тврди како је отац Тадеј био за праксу да се сваколитургијски причешћују они који посте среду и петак и све постове (као да Перић проговара из старца Тадеја).  Испоставило се да она то заиста тврди. Као, нека девојка из Београда је причала оцу Тадеју да свештеници у Београду тако раде, на шта је отац одговорио: "Па може и тако".

И онда Оливера Јовановић наводи праксу из Оптине Пустиње, како су монаси били у обавези да не најмаље два пута причесте у току поста. Поново смехотрес. Монаси из Оптине, која је живела животом древних Отаца, причешћују се два пута, а наши новотарски "духовни горостаси" не само сваке недеље у току поста, већ и сваке недеље ван постова.

Драги наши читаоци, на крају овог текста дајемо вам један користан савет: будите јако обазриви према црквеним (духовним) књигама штампаним од почетка 90-тих година 20. века. Или, ако већ хоћете неку да читате, а нисте сигурни да ли садржи новотарске фалсификате и лажи, посаветујте се са никим правоверним духовником или мирјанином...