Следи кратко упознавање са стварним стањем ствари у рату, са канала пропутиновског стручњака и ратног дописника Дмитрија Рајевског који, наравно, не говори целу истину и не користи одговарајући речник, јер се плаши репресије Кремља (Стил и реченица су у потпуности сачувани.)

„Ја се тренутно налазим у Луганској Народној Републици.

Данас сам успоставио контакте са командантима суседних јединица.

 Договорили смо се о заједничким борбеним дејствима.

Сазнао сам како и шта...

Прво

Ми смо избушени (напомена уредника: изгубили смо рат) у доњем делу неба.

Дронови непријатеља имају потпуну контролу. Иза ЛБС (линије борбеног контакта) трудимо се да их не ометамо јер нас одмах нападају. Лете ка нама као да су код куће.

Зашто?

Како да исправимо ситуацију?

Детаљно смо испитивали ова питања.

Постало је јасно да проблем лежи у системском приступу.

Наши сматрају су све решили.

Имамо посла са потпуним чиновничким безакоњем.

На пример,

Јединица добије дрон „Муња“ („Молния“).

Ако буде лансиран, дужни су да пријаве погодак.

Шта ако буде оборен или промаши?

Ако су нашу „Муњу“ оборили и није било погодка, трошкови дрона постају дуг који сноси јединица и лично командант.

Нико не жели, после рата, да бежи од судских извршитеља.

Зато се старају да не користе дронове „Муња“.

Ако га непријатељи, ипак, оборе, онда:

Командант криви пилоте.

Пилоти покушавају да их не лансирају.

А посебно преко линије борбеног контакта.

А шта имају наши непријатељи?

100.000 дронова „Баба Јага“ биће испоручено војсци у 2026. години.

Одговорност нико не захтева.

Зато дронови лете чак и током дана и уништавају све.

Потпуно некажњиво.

Зато што лете масовно.

Никада не лете појединачни дронови.

Ако неки наш војник обори једног, одмах долети њих десетак и туче овог храброг гранатама док целу зону не претвори у ад.

Једноставно преплаве својом бројношћу.

Зато што их је толико много.

А ми их уопште немамо.

Скупе „Баба Јаге“ домаће (руске) производње команданти складиште и не дирају их јер су скупе и нико не жели да поднесе такав финансијски терет.

И тако је са свим.

Непријатељске „Баба Јаге“ уништавају земунице са пешадијом на бојном пољу.

Једноставно бацају противтенковске мине на улаз у земуницу. И нико не преживи. Нема ни рањених. Њих чак и не ископавају.

У нашем сектору, од 12 земуница, после два месеца је остало само 6.

Од 40 бораца, остало је само 20.

Нас уништавају али ми ћутимо и не можемо ништа да урадимо као одговор.

Зашто?

Зато што немамо средства да уништимо непријатељске тешке дронове осим ФПВ-а (FPV - First Person View,  скраћеница - „поглед из првог лица“. Беспилотне летелице, дронови, опремљени камером која бежично преноси видео на пилотове наочаре за виртуелну стварност или видео наочаре).

И нико их не гађа ФПВ-ом.

Није проглашен лов на „Баба Јаге“.

Зашто?

Наши непријатељи имају сасвим добро радио-електронско извиђање.

И чим наша екипа подигне ФПВ помоћу радио контроле, на ту локацију лети све и уништава целу такву групу.

Нема искусних ФПВ пилота који би летели радио контролисано – скоро да нико није остао.

А неискусни једноставно не могу да ухвате „Бабу Јагу“ тако лако.

Не можете је оборити ни стрељачким оружјем.

Одоздо је она сада заштићена кевларом.

И на мобилне ватрене групе које нападају „Баба Јаге“ Украјинци су објавили лов.

И не постоји политичко решење да се заустави овај хаос.

Технички се решити може.

Али зато морају они на високим положајима да признају да су наши губици адски.

2025. године, 400.000 људи је регрутовано у нашу армију.

2026. године, 80.000 је регрутовано.

А судећи по распореду попуњавања, број је значајно опао.

Где се дело тих пола милиона за 14 месеци?

Отишли ​на одмор?

Не.

Леже у уништеним земуницама и шумовитим подручјима.

Зато што смо изгубили доње небо.

Генералима је простије да регрутују нове људе него да освоје непријатељско доње небо.

Зашто?

Зато што регрутовање људи не захтева много памети.

А да би освојили доње небо - то захтева размишљање.

А под генералском капом мозак се осећа некако неудобно.

Размишљање је веома ограничено.

Иако, понављам, техничка решења постоје.

Превод и обрада „Борба за Веру“