- Свети Владика Николај, „Вера образованих људи“,

из тумачење Символа вере, члан 13. ...Чекам васкрсење мртвих –

"...Али ми чекамо још и једно СВЕОПШТЕ ВАСКРСЕЊЕ. Чекамо једно јединствено и неповториво ВАСКРСЕЊЕ СВИХ МРТВИХ, који од почетка створења на земљи живеше и власти смрти подлегоше... ОВО ЈЕ ВЕРА ПРАВОВЕРНИХ и будних.  ЊУ ТЕШКО ПРИМАЈУ И ДРЖЕ ЗАБЛУДЕЛИ УМОМ И УСПАВАНИ МИРИСОМ ЗЕМЉЕ!" (овде: и овде:).

+ + +

Јато тица. Како диван призор! Никад једна тица не оставља утисак тако опојне лепоте као јато тица. Нити је јато тица икад тако красно кад падне на земљу и седи на земљи као у лету, када долеће и одлеће.

Замислите милијарду тица једне врсте. Замислите их све црвене. И оне долећу и падају на земљу, и остају на земљи. Нова милијарда долеће, и пада, и остаје. И опет нова, и нова. Тако кроз векове и векове. Безбројна јата, безбројне милијарде тица. Остајући на земљи, оне под разним утицајима мењају боју. Једне постају тамноцрвене, друге црне, треће шарене, четврте беле,

И замислите да сва та безбројна јата, безбројне милијарде тица, по некој свемоћној команди дигну се са земље и полете. Какав величанствен призор! Беле су у већини, и њихова густа јата предњаче. За њима су шарене, па црвене, па црне. Бела јата лете брзо и весело, а остала по реду све тромије и невеселије. Сунце би било потпуно заклоњено, и земља би се покрила ноћним мраком.

О браћо моја, ово није само машта и слика. Стварност ће надмашити сваку људску машту и слику.

Једне звездане ноћи изведе Бог праведног и верног Аврама на поље, и рече му: Погледај на небо и преброј звезде, ако их можеш пребројати. Аврам стајаше у страху и гледаше у усхићењу. Тада му Бог рече: Тако ће бити сјеме твоје. (I Мојс. 15, 5). А Аврам беше у то време стар и бездетан. Хоће ли Бог испунити своје обећање?

Безбројне милијарде душа људских већ до сада су долетеле и пале на земљу. Све у крв оденуте, као у црвену порфиру. То је знак радости Створитеља њиховога. Безбројне милијарде до сада – а у оно време, када Бог даде обећање, Аврам немаше ниједног детета! Безбројне милијарде само до сада – да ли има више звезда на небу?

А Сара се насмеја кад чу обећање Божје да ће ускоро родити сина. И рече Сара, жена Аврамова: Пошто сам остарјела, сад ли ће ми доћи радост? а и господар ми је стар. Тада рече Господ Авраму: Што се смије Сара?… Има ли што тешко Господу (I Мојс. 18, 12- 14)? И заиста, што Бог рече, не порече. Обећање своје Бог је испунио. Праведничко семе Аврамово продужило се у духовној линији у роду хришћанскоме, и размножило се можда већ до сада као број звезда на небу.

То је обећање Божје о силаску душа на земљу. Велико чудно обећање, коме је равно друго једно Божје обећање – о узласку душа са земље, о васкрсењу мртвих. Бог у Христу Господу, Васкрситељу и Васкрсломе, оставио је истинито обећање, да ће мртви васкрснути и јавити се на Суду. А када дође син човечији у слави својој и сви свети анђели с њиме, онда ће сјести на пријестолу славе своје. И сабраће се пред њим сви народи. И разлучиће их… (Мат. 25). Господ горови о свима народима, о свима јатима људи, која су од почетка до свршетка времена пала на земљу. А апостол Христов сматрајући васкрсење као милу тајну ипак је лагано и пажљиво открива вернима говорећи: Нећу вам затајити, браћо, за оне који су умрли, да жалите као и остали који немају нада… Јер ће сам Господ са заповијешћу, с гласом аранђеловијем, и с трубом Божјом сићи с неба, и мртви у Христу васкрснуће (I Сол. 4, 13 ). И опет говори: Ево вам казујем тајну – уједанпут, у тренутку ока, у пошљедњој труби, јер ће затрубити и мртви ће устати нераспадљиви (I Кор. 15, 51). Тада ће се распадљиво обући у нераспадљиво, и смртно у бесмртност. И тада ће се рећи: Где ти је, смрти, жалац? Где ти је, пакле, победа?

Тада ће се безбројне милијарде душа обући у лаку, нераспадљиву одећу, у небеска тела, слична Христовоме. И та јата, о безбројна јата, полетеће са земље. Једна јата бела као снегови многи, друга тамноцрвена, трећа шарена, а четврта црна. Бела ће се јата белети од чистоће и врлине, црвена ће се црвенети од преваге крви над духом, шарена ће се шаренети од мешавине добра и зла, а црна црнети од греха.

Нека вас не буни то, што ће се неко насмејати обећању Божјем о васкрсењу мртвих. И Сара се најпре насмејала обећању Божјем, потом застидела. Верујте, о верујте и не сумњајте, да ће се застидети тако и онај, ко се смеје овом другом обећању Божјем. Питајте га и реците му: Има ли што тешко Господу?

Чекам васкрсење мртвих.

Ми чекамо посведневно и посвеминутно духовно васкрсење грешника. Чекамо да грехом као крастама прошаране или поцрнеле душе убеле са и оживе покајањем. И радујемо се, заједно с ангелима на небесима, кад се један грешник покаје и обрати Христу (Лук. 15, 10). Радујемо се са оцем, који нашавши изгубљеног сина говори: Овај мој син бјеше мртав и оживље (Лук. 15, 24). Овакво васкрсење мртвих ми често очекујемо, и неретко дочекујемо.

Али ми чекамо још и једно свеопште васкрсење. Чекамо једно јединствено и неповториво васкрсење свих мртвих, који од почетка створења на земљи живеше и власти смрти подлегоше.

 Своје чекање заснивамо како на разуму и савести тако, и особито, на обећању.
Непомућен и чист разум говори нам, да се овај вртлог живота не свршава смрћу. Од памтивека народи су слутили да смрт није тачка, но запета. Сва племена земна, чак и у својој идолопоклоничкој тами, предосећала су неку врсту живота после смрти. Песници и философи јелински говорили су о живљењу душа људских у Аду, у полутами и полуживоту. Мисирци су завијали мртва телеса у разне смоле и мирисе, да би се очувала, свакако за неки други живот. Продужење живота по смрти и суд по правди, која није постигла све и свакога овде на земљи, то се одувек чинило непомраченој савести људској као нешто природно и неопходно.

Но ми хришћани не заснивамо своју веру у васкрсење и живот загробни на претпоставкама песника и философа, нити на слутњама и предосећањима народа и племена, него на искуству и БожЈем обећању. На камену је утврђена вера наша а не на песку. Господ Исус Христос, откривач свих животних истина, открио нам је и истину васкрсења мртвих. И речима и примерима открио нам је. Да се радују срца ваша, христоносци.

Једном приликом кушаху Господа Исуса. Кушаху га садукеји, који нису веровали у васкрсење. Питаху га нешто о томе, чија ће која жена бити у ономе свету. Подругљивци наружени сами својим безумљем! Одговори им благи Господ: О васкрсенију нити ће се женити ни удавати, него су као анђели Божји на небу. Још томе додаде Господ: Није Бог Бог мртвијех него живијех (Мат. 22, 30-). Ако ли пак сви живи на земљи помру и у гробовима остану, како би се онда Бог могао назвати Бог живијех?

У Капернауму, у граду неверника, који је због неверовања ишчезао са лица земље, у том граду запиткиваху Господа духовно измршали Јевреји, те ово те оно. Најзад им рече Господ: Заиста, заиста вам кажем: који једе моје тијело и пије моју крв има живот вјечни, и ја ћу га васкрснути у пошљедњи дан (Јов. 6, 54). А пред храмом Соломоновим, који је због оскврњења неверовањем ишчезао са лица земље, рекао је Господ: Иде час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божјега, и изићи ће који су чинили добро – у васкрсеније живота, а који су чинили зло – у васкрсеније суда (Јов. 5, 25-27). Онима који машу главом и говоре, како је то тешко – реците им: Има ли што тешко Господу?

И још многе друге речи изрекао је Исус о васкрсењу мртвих. Да не би људе оставио у сумњи. Он је ове своје речи и делима засведочио. Он је васкрсао мртву ћерку јеврејскога кнеза Јаира. Хладну и мртву руку њену. Он дохвати својом руком и викну: Дјевојко устани! И мртва девојка оживе и устаде (Мар. 9, 25; Мк. 5, 41).

Још је Господ васкрсао сина наинске удовице. Стигавши с ученицима у тај град, Он сретне пратњу и виде неутешну удовицу како јадикује за умрлим јединцем. Он прво приступи мајци и утеши је речима: Не плачи! Затим пође и делом да је утеши. Приђе носилима и викну мртвацу: Момче, теби говорим, устани! И дечко оживе и устаде. И даде га матери његовој (Лк. 7, 12 -15).
Још је Господ васкрсао Лазара у Витанији. Четири дана лежао је мртвац у гробници. Сестре су плакале. Сва родбина је плакала. И Господ се заплака. И викну Исус: Лазаре, изиђи на поље. И изиђе мртвац (Јов. 11). И пусти га Господ жива да иде сестрама својим.

Још је Господ васкрсао – кога? Самога себе. Он је васкрсао из гроба трећега дана по смрти, као што је и прорекао. И ученици се његови обрадоваше видјевши Господа (Јов. 20, 20). Која душа људска, жељна живота, да се не обрадује Господу, Васкрсломе и Васкрситељу!

Тако је свемоћни Господ Исус и стварним примерима потврдио речи своје и обећање своје о васкрсењу мртвих.

Догађај васкрсења Месије из мртвих ставили су апостоли свети у темељ своје проповеди јеванђелске. И сва њихова лична нада у васкрсење и сва њихова непоколебана неустрашивост пред смрћу добијала је снаге и хране од тога славног догађаја. Један од њих, који је најпре гонио цркву Христову а потом видео живог васкрслог Господа, овако пише: Ако се Христос проповиједа да устаде из мртвијех, како говори неко међу вама да нема васкрсенија мртвијех? И ако се само у овом животу уздамо у Христа, најнесрећнији смо од свију људи (I Кор. 15, 12, 19). Али Христос устаде из мртвих, и потврди и наше васкрсење; и учини нас, који у њега верујемо, најсрећнијим од свију људи.

Господ је умро и васкрсао, да докаже и покаже и наше васкрсење из мртвих. Васкресњем његовим укресан је за навек неугасиви пламен вере у прсима људи, да ће и они васкрснути. Јер како по Адаму сви умиру, тако ће и по Христу сви оживјети (I Кор. 15,22). Ако се и сада нека Сара насмеје и рекне: то је тешко, одговорите јој и реците: Има ли што тешко Господу?
У давној давнини један пророк видео је и пророковао је, како они који спавају у праху земаљском буде се и дижу у ново биће, једни на живот вјечни а други на срамоту и пријекор вјечни (Дан 12, 2).

А други један пророк, пре овога, гледао је и видео је у визији велико поље, пуно препуно мртвачких сухих костију. И гледао је и видео је, како по Божјем гласу би велики потрес, и сухе кости почеше се прибирати и склапати. И гледајући нетремице виде, како сухе кости почеше навлачити се месом и преплетати се жилама. И нареди Бог, те дух живота уђе у њих. И виде пророк, како тела људска оживеше, и стадоше на ноге. Бјеше војска врло велика (Језек. 37).

То су визије и предсказања праведних пророка Божијих. Но стварност тих визија и испуњење предсказања дошло је од Христа и кроз Христа. Онима који још сумњају говорећи: то је немогуће, одговорите и реците: Људима је ово немогуће а Богу је све могуће (Мат. 19, 26). Одговорите им тако речима самога Васкрситеља. И развејаћете сумњу њихову, и спашћете браћу.

Ово је вера правоверних и будних. Њу тешко примају и држе заблудели умом и успавани мирисом земље. Они које је земља прошарала крастама и уцрнела калом овдашњице, не приклањају ухо своје обећању Божјем. А правоверни верују Божјој речи, и будно чекају испуњења. Њима се смучило од лажи лажљивих, и њима се досадило од кратких путања лажи. Зато су им мили постали дуги путови Свевишњега, и драге велике линије Истинитога. На дугом путу Он их одмара све новим и новим потврдама доброга краја. Највећи им је одмор реч Спаситеља и Вође, који је прошао цео њихов пут као човек, и дошао до краја, и видео крај, и објавио им радост велику.

На крајевима кратких лажљивих путова увек је аждаја; увек она древна змија, која је прародитеља рода нашег сурвала из Раја. А на крају дугог пута истине чека Цар и Родитељ, Утешитељ и Васкрситељ. То радује правоверне и будне. И они деле радост своју са браћом својом, сапутницима својим, са децом Цара Великога.

Ово је ваша вера, христоносци, вера правоверних и будних предака ваших. Нека она буде и вера деце ваше, с колена на колено, до краја пута, до блаженог краја. Ово је вера непостидна, православна, спасоносна. Ваистину, ово је вера истински образованих људи, оних који носе образ Божји у себи. На Суду Христовоме, у Дан Велики, они неће бити уцвељени, но примиће живот и назваће се благословеним.

Чекање. Устајање. Облачење.