Одговор аве Олимпија

Један брат је посетио аву Олимпија у лаври аве Герасима, близу Светог Јордана. „Како можеш да поднесеш тако јаку врућину и толико инсеката?“, упита брат старца.

„Трпим инсекте да бих избегао црва који не умире, а подједнако подносим и врућину, плашећи се вечног огња. Ово првоје привремено, а ово друго нема краја“

(као што видимо, и овај древни Отац говори о вечности пакла – нап. „Борба за веру“).

Одговор авве Александра

Једном је један други брат дошао у лавру авве Герасима да види авву Александра, игумана.

 „Ава“, рекао је гост, „желим да напустим своје садашње пребивалиште јер ми је јако досадно.“

Сигуран знак“, одговорио је авва Александар, „да уопште не размишљаш ни о вечним мукама ни о Царству небеском. Иначе ти не би било досадно.“

(и овај древни Светитељ потврђује вечност пакла, насупрот неооригенистичкој јереси српских новотараца – нап. „Борба за веру“).

Одговор монаха брату мирјану

У Цариграду су била два брата мирјана. Били су веома побожни и често су постили. Један од њих је дошао у Раиту, одрекао се света и постао монах.

Касније је његов брат, који је остао у свету, дошао у Раиту да посети свог брата монаха.

 Док је боравио код свог брата, брат мирјан је видео свог брата монаха како једе у деветом часу (по данашњем рачунању у 15 часова – нап. „Борба за веру“). Увређен, рекао му је:

„Брате, у свету ниси јео пре заласка сунца.“

Монах је одговорио:

„То је истина, брате! Али у свету сам се хранио кроз уши: празна људска слава и хвала су ме много храниле и олакшавале трудове подвига.“

Старчев одговор филозофима

Два филозофа су једном дошла код једног старца и затражила реч поуке, али старац је ћутао.

„Зашто нам не одговорите, оче?“, упитали су филозофи.

„Да сте ви филолози, то јест, словољупци — знам то, али вас истовремено уверавам да уопште нисте филозофи. Докле ћете учити да говорите — ви који никада не знате како или о чему да говорите? Ево вам тема за вашу филозофију — да непрестано размишљате о смрти. И спасавајте се у тишини и безмолвију!“

Прича о псу који је показао пут једном брату

Софиста Софроније и ја смо дошли у лавру Каламон, близу Светог Јордана, да видимо аву Александра. Тамо смо срели два монаха из Сувивског сиријског манастира. Рекли су нам:

„Један страни старац је дошао овде пре десет дана. У шавши у Сувив Бесов, дао је прилог.“ Затим, окрећући се игуману, рекао је:

„Молим те, пошаљи у суседни манастир Сиров да могу доћи и примити прилог. И нека обавесте и манастир Хорембо да могу доћи по исти.“

Игуман је послао брата игуману Сувивоса Сиријског.

Брат је дошао код игумана и рекао:

„Иди у манастир Бесов и реци и Хорембу, да и они могу доћи одатле.“

„Опрости ми, брате“, одговорио је старац, „немам никога да пошаљем. Молим те, будите тако љубазан да сам одеш и покажеш.“

„Али ја никада нисам био тамо и не знам пут“, рекао је брат.

Тада је старац рекао псу:

„Иди са братом у манастир Хорембо да он тамо пренесе вест.“

И пас је отишао са братом и одвео га до манастирских капија. Они који су нам то рекли, показали су нам и пса, јер је био са њима.

О демону који се јавио старцу у облику младића, наизглед Сарацена

Ава Павле, игуман манастира Аве Теогнија, испричао нам је шта му је рекао један старацк-подвижни:

„Једног дана седео сам у својој келији, заузет својим рукотворинама: плео сам корпе и певао псалме, када је изненада један сараценски младић, обучен у мазар, ушао кроз прозор и, ставивши пред мене, почео да игра.“

„Старче, да ли добро играм?“, упитао ме је.

Нисам одговорио.

„Како ти се свиђа мој плес, старче?“, поново ме је упитао.

Ја сам ћутао.

„Па, по твом мишљењу, безвредни старче, ти радиш нешто заиста велико? Па, рећи ћу ти да си слагао у шездесет петом, шездесет шестом и шездесет седмом псалму.“

Тада сам устао и пао пред Бога, а он је одмах нестао.

Одговор авве Теодора Пентапољског о разрешењу на вино

Двадесет миља од Александрије налази се манастир под називом Каламон, који се налази на пола пута између Октодеката и Мафоре.

Софиста Софроније и ја смо стигли тамо да видимо авву Теодора и питали га:

„Да ли би било добро, оче, кад ми дођемо код некога, или кад неко дође код нас, а ми да му дозволимо вино?“

„Не!“, одговорио је старац.

„А како су древни Оци то разрешавали?“

„Древни Оци су били велики и силни – могли су и разрешити забранити. Али наш род, децо, не може и дозволити и забранити. Ако ми то дозволимо, више нећемо моћи да поднесемо строги подвиг.“

Одговор авве Виктора малодушном монаху

Једног дана, брат је дошао у Елуса лавру да види авву Виктора Затворника и рекао му:

„Шта да радим, оче? Савладан сам нерадом...“

„То је болест душе“, одговорио је старац. Као што они са проблемима са очима, када им се болест погорша, не могу да поднесу да гледају у светлост, сматрајући је превише јаком за њих, док онима који су здрави она уопште не делује јака, тако је и са нераднима чак и најмања лењост може их учинити немирним, док се они бодрог духа брже радују при искушењима.

Превод и приређивање: "Борба за веру"