Након само 6 месеци, 48,4% пацијената оболелих од рака који су узимали ивермектин и мебендазол нису пријавили знаке болести (32,8%) или регресију тумора (15,6%), док је 36,1% пријавило стабилизацију болести.

+ + +

Епидемиолог и магистар јавног здравља Николас Хулшер анализира истраживачке налазе у емисији „Real America's Voice“.

Придружио сам се Стиву Груберу у емисији „Real America's Voice“ како бисмо анализирали оно што је сада највећа анализа ивермектина и мебендазола код пацијената оболелих од рака. Резултати представљају један од најубедљивијих клиничких сигнала икада документованих за пренамењене антипаразитске терапије у онкологији. Рукопис је сада доступан као препринт на истраживачком репозиторијуму „Zenodo“, којим управља Европска организација за нуклеарна истраживања, док је у процесу рецензирања у водећим онколошким часописима: https://zenodo.org/records/19455636.

У овој проспективној клиничкој евалуацији програма у стварном свету, разноликој популацији пацијената оболелих од рака (н=197) прописана је комбинована терапија ивермектином и мебендазолом, при чему свака капсула садржи 25 мг ивермектина и 250 мг мебендазола.

Приближно шест месеци након почетка лечења, уочили смо однос клиничке користи (CBR) од 84,4%, при чему је скоро половина пацијената оболелих од рака (48,4%) пријавила или да немају знакове болести (32,8%) или да имају регресију тумора (15,6%). Додатних 36,1% је пријавило стабилизацију болести. Ови резултати указују да јефтина и безбедна примена ових лекова ван одобрених прописа може бити важан додатак у лечењу рака.

Револуционарна анализа је омогућена захваљујући јединственој сарадњи између компаније „The Wellness Company“, фондације „McCullogh“ и председниковог панела за рак – обједињујући клиничке податке из стварног света, медицинско искуство из прве линије и висококвалитетну епидемиолошку стручност како би се пружили хитно потребни увиди у онкологију.

Овај рад су спровели: (ја), Николас Хулшер, магистар јавног здравља; Кели Виктори, др мед.; Џејмс А. Торп, др мед.; Дру Пински, др мед.; Алехандро Дијаз-Виљалобос, др мед.; Питер Гилули, магистар мед.; Фостер Колсон; Мелиса Аназон; Клое Радези; Џесика Брукс; Питер А. Мекалоу, др мед., магистар јавног здравља и Харви Риш, др мед.

ДИЗАЈН ПРОЈЕКТА: ПОДАЦИ ИЗ РЕАЛНОГ СВЕТА, ПЕРСПЕКТИВНИ ОКВИР

Анализирали смо проспективну опсервациону кохорту од 197 пацијената оболелих од рака, од којих је 122 завршило структурирано праћење након приближно шест месеци (стопа одговора 61,9%). Пацијентима је лиценцирани амерички лекар прописао комбиновани протокол ивермектина и мебендазола, а резултати су прикупљени путем стандардизованих дигиталних анкета којима се процењује статус рака, придржавање терапије и безбедност.

Свака капсула је садржала 25 мг ивермектина и 250 мг мебендазола, а дозирање је индивидуализовано од стране лекара - најчешће 1-2 капсуле дневно, мада је подгрупа пацијената користила веће дневне дозе или цикличне режиме у зависности од стања болести и толеранције.

Важно је напоменути да је ово била проспективна, структурирана клиничка евалуација програма, која је обухватала лонгитудиналне исходе које су пријавили пацијенти, а не само ретроспективно подсећање – што је ојачало унутрашњу конзистентност налаза.

ПОПУЛАЦИЈА ПАЦИЈЕНТА: НАПРЕДНА, РАЗНОЛИКА И КЛИНИЧКИ РЕЛЕВАНТНА

Наша кохорта представља широк и клинички значајан пресек пацијената са раком, укључујући простату (27,9%), дојку (18,3%), плућа (8,6%), дебело црево (5,1%) и широк спектар додатних малигнитета. Ово није била популација ограничена на болест у раној фази или ниског ризика. На почетку:

·  37,1% пацијената је пријавило активно напредовање рака

·  Скоро половина је била у року од годину дана од дијагнозе, док су други имали дуготрајну болест

·  Многи су већ прошли стандардне терапије:

o          Хемотерапија (31,5%)

o          Зрачење (28,9%)

o          Хирургија (42,1%)

Ово одражава онколошку популацију из стварног света, укључујући пацијенте са изложеношћу лечењу, континуираном прогресијом и сложеним клиничким историјама.

ПРИМАРНИ ИСПОД

Након отприлике шест месеци, резултати су били распоређени на следећи начин:

·  Без доказа о болести (NED): 32,8% (95% CI: 25,1–41,5%)

·  Регресија тумора: 15,6% (95% CI: 10,2–23,0%)

·  Стабилна болест: 36,1% (95% CI: 28,1–44,9%)

·  Прогресија: 15,6% (95% интервал поверења: 10,2–23,0%)

Ово даје однос клиничке користи (CBR) од 84,4% (95% CI: 77,0–89,8%), што значи да је четири од пет пацијената пријавило или побољшање или стабилизацију болести. Критично је да стопа NED + регресије од 48,4% (95% CI: 39,7–57,1%) представља најјачи сигнал — што указује да се значајан део пацијената не само стабилизовао, већ је пријавио значајан преокрет терета болести.

ПРИДРЖАВАЊЕ И ИЗВОДЉИВОСТ У СТВАРНОМ СВЕТУ

Придржавање лечења је било приметно високо:

·  86,9% је завршило цео почетни протокол од 90 капсула

·  66,4% је остало на терапији након шест месеци

Овакав ниво придржавања је неуобичајен у онкологији и сугерише да је режим и подношљив и прихватљив за пацијенте током дужег периода. Поред тога, многи пацијенти су наставили да примају истовремене терапије током праћења, укључујући хемотерапију (27,9%), радиотерапију (21,3%) и хирургију (19,7%), уз употребу суплемената (49,2%) и модификацију исхране (37,7%).

Стога су запањујући исходи рака примећени у реалним клиничким условима, где се пацијенти често лече мултимодалним приступима, а не изолованом монотерапијом. Конзистентан сигнал о користима у овом окружењу подржава улогу ивермектина и мебендазола као додатних терапија, које се могу интегрисати са стандардним третманима.

БЕЗБЕДНОСНИ ПРОФИЛ: НИСКА ТОКСИЧНОСТ, ВИСОКА СТОП ДЕЈСТВА

Безбедносни резултати додатно подржавају изводљивост:

·  25,4% је пријавило нежељене ефекте, претежно благе (нпр. гастроинтестиналне симптоме)

·  93,6% особа са нежељеним ефектима наставило је лечење уз мање прилагођавања

Ово је у оштрој супротности са токсичним теретом многих конвенционалних онколошких терапија и подржава карактеризацију овог протокола као терапијског приступа ниске токсичности погодног за дуготрајну употребу.

ЗАКЉУЧАК

Ова прва икада спроведена анализа протокола ивермектин-мебендазол код пацијената оболелих од рака у стварном свету пружа убедљив сигнал који захтева озбиљну пажњу. Иако ове налазе треба на одговарајући начин тумачити као доказе који генеришу хипотезе из клиничке евалуације у стварном свету, обим, унутрашња конзистентност и широка дистрибуција посматраних ефеката не могу се игнорисати. Не посматрамо маргиналне промене или изоловане одговоре – посматрамо широко распрострањену самопријављену контролу болести код разноврсне популације оболелих од рака, значајан проценат пацијената који пријављује потпуни нестанак детектабилног рака и одрживо придржавање терапије са повољном толеранцијом током времена.

Узети заједно, ови резултати доводе у питање дугогодишњу претпоставку да значајни одговори на рак морају доћи искључиво од скупих, високотоксичних терапијских приступа. Сигнал ове величине – који се приближава 50% регресији или нема доказа о болести у популацији стварног света – обично би покренуо тренутна клиничка улагања великих размера ако потиче од новог, патентом заштићеног фармацеутског средства. Уместо тога, ови налази укључују пренамењене, јефтине лекове који постоје деценијама , постављајући фундаментално питање: колико је клинички значајних сигнала превиђено, деприоритетизовано или никада није праћено јер су ван конвенционалног модела развоја комерцијалних лекова?

Ова анализа не затвара случај, али га одлучно отвара на начин који се више не може одбацити. Импликације су јасне. Хитно су потребна проспективна, рандомизована контролисана испитивања како би се потврдили ови налази, дефинисале оптималне стратегије лечења и утврдио пуни клинички потенцијал овог протокола. С обзиром на снагу сигнала који је овде примећен, унапређење ове линије истраживања више није опционо — оно је неопходно.

Ово није крај. Наставићемо са унапређењем овог рада са већим скуповима података како бисмо даље дефинисали и потврдили улогу антипаразитика у исходима рака.

Превод: "Борба за веру"

Извор: https://www.thefocalpoints.com/p/

 ж