Не морате бити геније да бисте анализирали совјетске филмове и пронашли њихово скривено значење. Совјетски филмови су били прилично једноставни. Романтични филмови су пројектовали блуд и матријархат, док су ратни и криминалистички филмови пројектовали сервилност и издају. Повремено су снимани дубљи филмови, али нису били намењени масовном тржишту.

Са Холивудом је то компликованије. Анализирање холивудских филмова захтева одређену количину вештине и способности. Из хришћанске перспективе, постоје неке добре анализе таквих филмова на Јутјубу, а господин Кондратио такође има рецензије.

 У коментарима је неко тражио анализу филма „Добри момци“ Мартина Скорсезеа. Али ако дубље зађемо, заправо бисмо требали да анализирамо „Кума“ Франсиса Форда Кополе, јер верујем да је овај филм био прекретница у Холивуду, она која га је радикално променила.

У овом посту нећу анализирати „Кума“, већ ћу једноставно изложити неке тачке и проблематична питања на која треба одговорити. Али не овог пута.

Хејсов кодекс

Хајде да схватимо шта овај филм чини тако успешним и бриљантним. На крају крајева, први и други део су рангирани на 2. и 4. месту, респективно, на IMDb-у, одмах после „Шошенка“. Н

еки кажу да је то једна од најбољих гангстерских сага, али ја бих рекао ово: идите на IMDb и погледајте колико гангстерских филмова се налази међу 250 најбољих снимљених пре 1972. године. Сви су то филмови снимљени по Хејсовом кодексу, етичком скупу смерница за филмску продукцију које је усвојило Америчко удружење филмских филмова. Ево неких принципа овог кодекса:

1. Филмовима је забрањено да „снижавају моралне стандарде оних који их гледају“.

2. Забрањено им је да приказују било какво исмевање закона или показују „саосећање за било какво кршење закона“.

 3. Сви кривични случајеви морају бити приказани као да се завршавају казном, и ни злочин ни злочинац не смеју изазивати саосећање код публике, или публика мора барем „схватити да је такво понашање погрешно“.

4. Приказивање белаца у ропству је забрањено.

Постоје и друге забране, како патријархалне природе, тако и забране приказивања антидржавне активности.

Другим речима, овај кодекс је ометао развој реализма у холивудској кинематографији, која се већ активно развијала у Европи.

Тек након укидања Хејсовог кодекса појавили су се „Кум“ и други познати филмови, који су засипали публику филмовима седамдесетих година 20. века.

Зато Кополу сматрам кумом модерне кинематографије; он је био први у Холивуду који је подигао лествицу за нови талас кинематографије.

У истом периоду почело је реструктурирање америчког и европског друштва, а проли су почели да мењају своју агенду.

 Хејсов кодекс је укинут 1968. године.

Други занимљиви догађаји те године су били:

- Протести широм држава против учешћа САД у Вијетнамском рату

 - Атентат на Мартина Лутера Кинга млађег

- Почетак борбе против сегрегације на америчком југу

- Масовни нереди у Француској

- Улазак совјетских трупа у Чехословачку

И тако даље.

А какве везе Републиканска странка има са овим, питате се?

Сам грађанин Хејс, по коме је кодекс добио име, био је говорник републиканаца. Сам Холивуд је био творевина републиканаца, или боље речено, оних који су се крили иза странчког маскира.

Дозволите ми да вас подсетим да је управо Републиканска странка победила у Грађанском рату и ефикасно успоставила једнопартијски систем у земљи, реорганизовала земљу из уније независних држава у унитарни правни ентитет, ДОО „САД“, и започела изградњу Новог Вавилона.

Само постојање овог кодекса, његово усвајање и укидање, сугерише да је управо ова елита одредила будућност културе, друштва и целокупног политичког система у Сједињеним Државама, а касније и у свету.

Али ово су, наравно, све теорије завере.

Стога, када ми или било ко други анализира „Кума“, морамо узети у обзир ове тачке.

Патријархат у Сједињеним Државама је постојао само зато што је тајна елита тако желела.

Када су се њихови интереси променили, тренд се променио.

И управо у контексту ове промене тренда је снимљен „Кум“.

 Превод: „Борба за веру“

Извор: nonmatrix.info