Још 2001. године, или прецизније, на дан 11. септембра, уверио сам се да су Сједињене Државе апокалиптична „Вавилонска блудница“. Чак сам ову идеју утемељио у писању писма новинама „Советскаја Росија“ (сећајући се да је у њему објављивао митрополит Јован (Сничев), које су објавили под насловом „Суђење Вавилону“. Колико се сећам, ово је било моје прво новинарско „искуство“ на апокалиптичке теме.

И низ мојих каснијих чланака и књига (као што је „Тајна звери“) садржи ово тумачење, у различитом степену разраде. Наравно, нисам ни близу једини који заступа овај став (то је и наше тумачење „Вавилонске блуднице“ из Октривења – нап. „Борба за веру“). Америка је називана Вавилон и Вавилонска блудница чак и пре 11. септембра 2001. године.

Жива (ако се тако може назвати) и пространа слика Вавилонске блуднице је тема поприличног броја стихова у Апокалипси, што само по себи говори о важности ове теме.

У Откривењу се о томе, између осталог, каже:

И“ узе један анђео јак камен велики, као камен воденични, и баци у море говорећи: Тако ће са хуком бити бачен Вавилон, град велики, и неће се више наћи; И глас гудача и певача и свирача и трубача [џез, поп и рок музика, итд.] неће се више чути у теби; и никакав мајстор ни од каквог заната [тачнији превод је „наука“, што значи разне врсте заната, технологије, итд.] неће се више наћи у теби, и хука камења воденичног неће се чути у теби; И видело жишка [постоји чак и такав израз – „неонска Америка“] неће се више светлити у теби, и глас женика и невесте [бескрајне варијације на тему блудних односа у филмовима, песмама итд.] неће више бити чувен у теби; јер трговци твоји беху бољари земаљски, јер твојим чарањем преварени бише сви народи” (Откр. 18,21-23).

У угластим заградама су моја најбоља могућа кратка објашњења. Међутим, у вези са последњим речима овог важног цитата из Књиге Откривења, није било објашњења. Па ипак, ове речи су очигледно од великог значаја. На крају крајева, каже се за Вавилонску блудницу да су СВИ НАРОДИ преварени њеним  ВРАЧАЊЕМ!

Када сам прегледао већ објављени чланак, помислио сам да сам требало да додам могуће тумачење ових веома моћних речи Светог писма.

Шта је то „врачање“ са својим опијајућим и зомбирајућим ефектом широм света?

Мислио сам да сам требало да поменем Холивуд у чланку и како је сам назив повезан са магијом, са „чаробним штапићем“. Почео сам да тражим потврду овог добро познатог тумачења на интернету. И наишао сам на релативно кратак чланак који, по мом мишљењу, погађа право у центар.

Ево чланка зове се:

HOLLYWOOD, аутор је Софија Гајнару.

Филмови су једно од најмоћнијих оруђа пропаганде: никада нису били само забава.

Холивуд је увек био и остао примарно оруђе пропаганде, способно да усмерава и контролише глобалну културу. Људи искрено верују да је филм само индустрија за уживање гледалаца и профит за продуценте, па зато настављају да гледају филмове, несвесни да се програмирају, да се обликују њихови погледи на свет и да се њихове вредности подривају.

Сама реч „Холивуд“ има дубоко симболично и езотерично порекло. Потиче од "holly tree"  дрвета божиковине.

Древни келтски друидски жречеви сматрали су божиковину магичним дрветом. Користили су гране и дрво божиковине у ритуалима, прорицању и врачању.

У легенди о краљу Артуру, чаробњак Мерлин, архетипски друид, држао је чаробни штапић направљен од дрвета божиковине. Стога, само име Холивуд преноси идеју магије, врачања и тајног утицаја.

Холивудски филмови представљају модерни облик магије, користећи психологију, подсвесну сугестију и феномен познат у окултизму као „мања магија“. То је уметност суптилног утицаја, наметања идеја, емоција и образаца понашања кроз живописне слике, симболику, музику и наратив.

Људи не примећују како се њихово размишљање програмира – на крају крајева, они су „само дошли да гледају филм“. Али сваки велики филм није само уметничко дело, већ пажљиво осмишљена нарација са одређеном сврхом.

Узмимо, на пример, еру Другог светског рата. Холивуд је постао саставни део америчке ратне машинерије. Филмови су преплавили екране, приказујући Сједињене Државе као спасиоце света, а њихове непријатеље као демоне. То није био само патриотизам; то је била масовна индустрија за обликовање јавног мњења, мобилишући свест милиона. Филмови Чарлија Чаплина, Џона Форда, а посебно Френка Капре („Зашто се боримо“) постали су инструменти психолошког ратовања.

У послератним деценијама, кинематографија је наставила да служи геополитичким интересима. Хладни рат је изнедрио талас филмова који приказују совјетски народ као окрутне, хладне и безосећајне непријатеље, супротстављајући их храбрим америчким борцима за слободу. Чак је и научна фантастика – од Ванземаљца до Ратова звезда – носила архетипове „цивилизације светлости наспрам царства таме“, прикривене као међугалактичке сукобе.

Важно је разумети: филм не функционише на нивоу логике, већ на нивоу архетипова, емоција и колективног несвесног. Особа заокупљена заплетом слаби критичко размишљање, чинећи је подложном сугестијама. Понављајуће слике и симболи – очи, троуглови, огледала, маске, светлост и тама – изазивају дубоке емоционалне реакције и урезују се у подсвест.

Мало ко схвата да чак и једноставна романтична комедија може усадити одређени модел понашања, систем вредности и концепт „нормалности“ у ум. Суперхеројски блокбастери преносе идеју да се свет може спасити само насиљем, контролом и технолошком супериорношћу. Анимирани филмови – наводно за децу – често су препуни окултног симболизма, тема искривљеног морала и замене концепата добра и зла.

Телевизија и стриминг садржаја су само појачали овај ефекат. Људи, конзумирајући сате ТВ серија и филмова, постају објекти сталног утицаја. Netflix, Disney+, Amazon Prime – све ове платформе не пружају само забаву; оне обликују нови светски поредак културе и мишљења. Слике, идеје, речник и понашање ликова постају узори.

Посебно се помиње феномен „предиктивног програмирања“ (predictive programming) – када филмови и ТВ серије предвиђају догађаје који се касније дешавају у стварности. Ово може припремити јавну свест за будуће катастрофе, технологије и глобалне промене. Примери укључују Матрикс, Вирус, Контејнмент, Црно огледало и Симпсонове. То нису само случајности – то су алати за постепено увођење и нормализацију будућих сценарија.

Међу елитама постоји разумевање да је популарна култура моћно оружје. Баш као што су древни свештеници владали племенима кроз митове, данас је филм постао модерна религија, у којој су редитељи свештеници, а платно олтар. Филм ствара не само емоције већ и стварност. Људи почињу да живе у световима које виде на екрану, пројектујући их у сопствене животе.

Дакле, Холивуд је више од пуке фабрике снова. То је олтар глобалног утицаја. То је радионица где се кују визије будућности. То је систем масовне магије, који користи древно знање умотано у светло паковање дигиталног доба. Сваки филм је чаролија, сваки покрет камере хипноза, свака радња формула за утицај. И док гледалац верује да „само гледа филм“, његова свест се полако али сигурно преуређује.

Управо је то права моћ филма као алата контроле. И управо због тога, никада неће бити остављен неконтролисан.

Аутор: Софија Гајнару Извор: https://stihi.ru/2025/05/25/1158

Наравно, богоборни окултисти не само да „не остављају цео овај систем „завођења свих народа на земљи“ без надзора“, већ су створили цео овај систем да би остварили своје сатанске циљеве. Такође, данас није тајна да је огроман број „изузетних“ глумаца, редитеља и других „филмских стваралаца“ чланови окултних друштава, зависни су од адренохрома итд...

Наставиће се...