Као што смо написали у нашој анализи 11. маја (овде:), упркос еуфорији која влада на свеправославном нивоу због избора митрополита Шиа (сматрају га конзервативцем), поготово у Руској Православној Цркви (јер је њихов ђак), наше виђење је да је Шио профанарски настројен, што је показао и једним новим гестом.

Наиме, служећи своју прву Литургију, патријарх Шио није поменуо поглавара такозване „Македонске православне цркве“ „архиепископа“ охридског Стефана.

Наизглед, поступак Шиоа није логичан, с озбиром да је Грузијска Православна Црква ступила у евхаристијско општење са тзв. Македонском православном црквом (МПЦ) 14. фебруара 2023. године. 

Разлог за доношење ове одлуке било је званично писмо патријарха српског Порфирија, који је тада обавестио Грузијску Патријаршију о зацељењу дугогодишњег раскола и обнављању канонског општења између и цркве у Северној Македонији. 

Званични сајт Грузијске Цркве (patriarchate.ge) тада је пренео:

„На састанку Синода су присутни архијереји упознати са писмом патријарха Србије Порфирија, које се односи на исцељење раскола, обнављање евхаристијске [литургијске] везе са Православном црквом у Северној Македонији и давање томоса о аутокефалности од стране предстојатеља СПЦ.

Председавајући Одељења за спољне црквене односе Патријаршије Грузије, митрополит зугдидско-цаишки Герасим [Шарашенидзе] нагласио је да су томос о аутокефалији признале неке Помесне Цркве: Русије, Бугарске, Румуније, Чешко-Словачка.

У исто време, цркве Цариграда, Антиохије и Пољске ушле су у евхаристијско општење са црквом Македоније без признавања аутокефалности. Грузијска патријаршија је с тим у вези одлучила да иде истим путем:

- да ступи у евхаристијско општење са Православном црквом у Северној Македонији, на чијем челу је Његово Блаженство Архиепископ Стефан (Вељановски)“

Одлуком да ступи у евхаристијско општење са македонским расколницима, Грузијска Црква је, заправо, учинила дипломатску „ескиважу“ како не би уша у конфликт са СПЦ, док, де јуре, не признаје ни Томос који је Перић доделио Македонцима нити МПЦ као црквену структуру.

Патријарх Шио, непомињањем поглавара МПЦ Стефана, демонстрира своју покорност Фанару (насупрот блоку Московско-Српска патријаршија), који полаже ексклузивно право на давање аутокефалија, јер себе сматра „Мајком Црквом“, а њен поглавар себе „првим без једнаких“, док друге цркве (попут СПЦ у случају Македонске цркве) — да право иницијативе припада искључиво Мајци-Цркви.

У својој честитки упућеној 12. маја 2026. новоизабраном грузијском патријарху Шиоу III, Вартоломеј је избор новог јерарха на „древни престо“ назвао достојним и истакао: „Са великом радошћу примили смо – и лично и заједно са свима који служе у Васељенској патријаршији – благу вест о достојном избору Вашег љубљеног Блаженства“, пожелевши новом поглавару „дугу, благословену и плодну првосветску службу на славу Божију“. Своје обраћање је закључио грчким узвиком „Аксиос!“ уз напомену о „великој љубави у Христу Исусу“.

______________________________

Помесне Цркве (пре свега Руска Православна Црква) инсистирале су на томе да коначни документ (Томос) морају потписати поглавари свих Помесних Цркава. Фанар је захтевао да га потписује искључиво Константинопољски патријарх, уз потписе осталих као супотписника, што је блокирало коначан договор.

Грузијски Синод је, од почетка, изражавао уздржаност према синтагми „аутокефална црква” коју је доделио српски томос, заузевши став да се коначни статус МПЦ мора усагласити на свеправославном нивоу. 

Али сва ова грузијска црквена дипломатија око „томос-аутокефалистичких“ игара Београда и Скопља је важила док  док Шио није постао патријарх.

Сада важи: како Фанар каже!