|
 Главна слабост младог монаха била је расејаност. Зато је једног дана његов старац одлучио да га пошаље у Александрију:
- „Иди код апотекара Еристоса и реци му да ти да једну фунту памћења.“
Неколико дана касније, млади монах се вратио празних руку. -„Оче“, рекао је, „апотекар више нема памћења, али ме је замолио да ти кажем да за тебе има фунту трпљења!“ + + + Многи људи греше мислећи да ће у паклу бити једнако забавно као и пут до пакла. + + + Протојереј Александар Авдјугин је испричао: Један пустињак је достигао такву светост да је мирно живео међу животињама, неузнемиран од њих, хранио је њихове младунце, а животиње му нису чиниле никакво зло. Када га је један од манастирских отаца видео, рекао је: „Ако желиш да постигнеш још веће савршенство, придружи се манастиру и покушај да живиш међу светом браћом.“ + + + - „Шта да радимо са децом у храму? Узнемиравају нас док се молимо?“ - „Када почнете да се молите, престаће да вас узнемиравају.“ + + + Пет минута након смрти, сви ћемо тачно знати како смо требали да живимо... Да ли вам се допао овај прилог? „Борба за веру“ је непрофитни православни медијски ресурс који мисионари Истину Православља и нуди бесплатну информативну услугу, која постоји само захваљујући донацијама својих читалаца. Хвала вам на подршци и од Бога вам изобиље Његових дарова!
|
