Човечанство се уводи у нову религиозност, да би прихватило Антихриста као месију и бога
Безакоње постаје јавно. Наравно, веома је дозирано и уско фокусирано. Ово је главни тренд у савременом информационом пољу и још увек не могу да развијем кохерентан оквир за разумевање и приступ томе. На крају крајева, када је ово била тема конспирологије, хришћански приступ је био јасан: разоткрити, објаснити и проценити. Сада, када се о електронским концентрационим логорима говори као о јасном благослову, када информације о сатанистичким ритуалима елите постају уобичајене, када је реалполитика потиснула опште добро и људска права у други план, када термин „Антихрист“ постаје уобичајен у дискурсу политичких наука — не можемо да схватимо о чему се све ради и шта да радимо поводом тога. Ђаво је кнез овог света и он је отац лажи. Пошто су теорије завере постале мејнстрим, да ли то значи да су лаж? Или је овде у питању суптилнија игра — како Овертонов прозор може научити јавност да прихвати неприкладно као дато? Теорија да се ово користи против глобалиста може се прихватити само са извесном резервом – на крају крајева, сви без изузетка су умешани у овај хаос. Највероватније, имамо посла са неорелигиозном припремом људи (управо за прихватање Антихриста, између осталог, и за поглавара светских религија – нап. „Борба за веру“) уместо избледелог атеистичког Вавилона. Религиозне акције, чак и најгнусније, подижу се из конспирологије у нову нормалност, али ђаволова лаж је да се тим дејствима дају лажне оцене и људима се нуде лажне дихотомије. Важан део сваког религиозног погледа на свет су разне врсте знакова, посебно небеских. Последњих година, број чудних, па чак и злослутних небеских феномена значајно се повећао. Постоји много информација о овоме, али то је само констатација чињеница и врло ретко нејасних објашњења. Мој корпус чланака о библијској астрономији и теорији тумачења знакова делује јединствено у овом грешном свету. Не видим озбиљан рад који анализира модерне знаке ни из библијске ни из секуларне перспективе. Тема се игнорише... Аутор: "Кондратио" |