|
 Током вечерње службе, ђакон излази да чита Јеванђеље. Одједном, ниоткуда, као гром из ведра неба, поред њега се појављује свезнајућа бака.
Ђакон отвара Јеванђеље и управо ће изговорити прву фразу када бака почиње да га подстиче гласним шапатом:
„У време оно...“ Збуњен, ђакон понавља: „У време оно...“ Бака: „Исус дође...“ Ђакон: „Исус дође...“ Бака: „У Назарет!“ Ђакон погледа књигу, а затим, победнички, каже: - „Лажеш! У Капернаум!!!“ + + + Из неког разлога, привлачи ме да започнем праведан живот када ми више нема снаге, новца или здравља за грешни. + + + По црној-црној улици црно-црнога града ишао је црно-црни човек. Приближио се црно-црној згради, ушао у црно-црни улаз и притиснуо црно-црно дугме. Возио се црно-црним лифтом до црно-црног спрата и ушао у црно-црни стан. И тамо, у црно-црном углу мрачне собе, угледао је... Свештеника који је сијао, а он му је рекао: „Изгледаш ужасно! Ниси се дуго исповедао?“
+ + + Како ужасно изгледају наши греси када их чини неко други...+ + + „Бићу боље сутра“, рекао је пре него што је отишао у кревет. И није се пробудио...“ |
