Вековима је теолошко образовање у Русији постојало одвојено од западних образовних модела. Богословије и теолошке академије обучавале су свештенике, теологе и мисионаре према сопственим традицијама.

Међутим, почетком 2010-их, почеле су значајне промене у црквеном образовању.

Уведене су дипломе основних и мастер студија, заједно са системом образовних кредита и другим елементима Болоњског система, који се тада активно примењивао на европским универзитетима.

Митрополит Иларион (Алфејев) био је један од главних заговорника ових промена.

У то време, он је водио Програм постдипломских и докторских студија на нивоу Цркве, а такође је обављао и функцију председника Одељења за спољне црквене односе.

Управо кроз ове структуре промовисан је нови модел духовног образовања.

Митрополит Иларион је отворено изјавио:

„Морамо, у суштини, створити нову генерацију свештенства – оних чији ће интелектуални, духовни и морални стандарди задовољити потребе модерног доба.“

Руска православна црква је годинама успостављала размену студената између теолошких образовних институција у Русији и на Западу.

Циљ ове размене је стварање „нове генерације свештенства“ за Руску православну цркву, одвојене од миленијумске традиције руског православља и патристичке теологије и образоване у либералним, екуменским и прозападним парадигмама.

 И ја сам студирао на Московској теолошкој академији након ових реформи.

И, искрено, био сам веома разочаран квалитетом образовања.

Студенти су били приморани да раде бескрајне, дуготрајне и бескорисне вежбе и тестове, и да памте бескрајне количине небитних информација.

То није остављало времена за право учење.

Штавише, на испитима су често постављана питања која су имала врло мало везе са стварним пастирским радом.

На пример: колико је жена имао цар Давид?

Од Светих отаца, најчешће је цитиран Ориген, касније проглашен јеретиком.

Као резултат тога, особа је могла годинама да проведе учећи, памтећи хиљаде чињеница, датума и имена, а да ипак не успе да стекне разумевање многих најважнијих питања вере и црквеног живота.

 Изгледало је као да систем све више цени способност памћења информација и испуњавања формалних захтева, него способност размишљања, расуђивања и служења пастиру.

Прошле су године.

Данас је Русија већ објавила своје одбацивање болоњског система у секуларном образовању.

Али митрополит Иларион остаје једна од особа које су донеле овај систем у Русију.