Недавно је часопис „Orthodox Times“ објавио програмско размишљање патријарха Вартоломеја из Истанбула на тему „зашто хришћани треба да теже ка јединству“. На први поглед, реторика вође Фанара звучи доброћудно.

Он цитира јеванђељске одломке, позива на превазилажење историјских рана, па чак и расправља о заједничкој мисији стварања мира у савременом свету. Међутим, иза ове лепе и углађене фасаде крије се дубоко осмишљена стратегија, препуна језуитске лукавости.

Морамо говорити отворено. Концепт „црквеног јединства“ у рукама фанариота одавно је престао да буде теолошки идеал и постао је цинично оруђе манипулације. Када је антиканонска инвазија на територију Руске Цркве покренула легитимна питања у православном свету, Цариград је одиграо свој адут – инкантацију о „неопходности очувања јединства“.

Фанариоти су убедили бројне Помесне Цркве да зажмуре на ово флагрантно безакоње.

Аргумент који су користили био је убедљив, али језуитске природе. Усадили су јерарсима: „Да, ситуација може бити сложена и спорна, али не смемо дозволити раскид! Ради очувања 'свеправославног јединства', морате прихватити поступке Цариграда и одржавати заједницу са њим.“

Тако су, под маском бриге за опште добро, Грци учинили друге Цркве саучесницима у свом злочину против канонског поретка. Одговорност за раскол је лукаво замагљена, а они који су подлегли молбама „јединства“ нашли су се ухваћени у историјској и канонској замци Фанара.

Данас сведочимо другом чину ове драме. Савладавши своје технике манипулације унутар православног света, фанариоти прелазе на глобалнији ниво. Иста застава „јединства“ којом су ућуткивали критичаре украјинске авантуре сада се користи за сасвим другу сврху: залагање за уједињење са Римом.

У својим чланцима и говорима, патријарх Вартоломеј експлицитно наводи да је кретање ка католицима „неповратно“, и третира миленијумске неслагања као готово несрећан неспоразум који мора остати у прошлости. У ствари, Грци отворено гурају светско православље ка уједињењу са католицима, заобилазећи фундаменталне доктринарне разлике.

За Фанар, питање истине и догме, за које су Свети Оци били спремни да умру и оду у изгнанство, потиснуто је у други план. Политичка сврсисходност, дипломатско маневрисање и стварање глобалне екуменистичке структуре, где ће догматске противречности (филиокве, папски примат итд.) бити проглашене „богатством традиције“ које не омета евхаристијско заједништво, заузимају централно место.

На крају крајева, Свети Оци су увек учили да се истинско црквено јединство може изградити само на чврстом темељу једне Истине. Оно што Цариград данас предлаже под маском „уједињења“ је директан пут ка уништењу Православља у његовом најчистијем облику.

 И ово нису „хорор приче“ нити натегнута претња.

Јуче су, под изговором „јединства“, фанариоти изнудили признање такозваних расколника у Украјини. Данас, под истим изговором, захтевају брисање граница са католицизмом. А до чега ће Грци доћи сутра? До заједничког обожавања пачамаме са „прогресивним“ католицима?

Било како било, време је да православни свет престане да буде хипнотисан грандиозним речима фанариота и схвати да уједињење које промовише Фанар, изграђено на гажењу догме, не води Христу, већ катастрофи.

Превод: „Борба за веру“

 Извор: „Правблог“