Поздрав, колеге. Желео сам да поделим са вама своје мисли у вези са запаљеном Лавром у Кијеву. Трагични догађај — пожар у Кијево-печерској лаври — већ сви расправљају.

Али, као што се често дешава, разговори су се свели на политику и потрагу за одговорнима.

За нас, црквене људе, важно је да овде видимо духовно значење.

Дописујем се са свештеницима из Украјине.

 Један од њих је отворено рекао:

„Запаљена Лавра је симбол напуштања Украјине од Бога.“

 И потпуно се слажем са њим.

Господ је дуготрпељив, али постоји граница.

Погледајте чињенице:

-Канонска Црква се систематски уништава, свештенство и епископи се шаљу на клање.

-Влада, коју подржава „просвећена“ Европа, отворено се бори против Крста Господњег, ширећи безакоње и грех.

Али најстрашнија ствар се дешава унутар саме Лавре.

Ово свето место — место подвига светих, где су хиљаде Божјих светаца нашле благодат — данас је поверено рукама људи који немају никакве везе са монаштвом или Црквом Христовом.

Знамо ко је тамо главни.

Међу њима су и они који воде отворено антихришћански начин живота, који не крију своје содомске грехе (као Драбинко и његова пратња), исмевајући светиње и чинећи своја богохулна дела тамо где почивају нетрулежне мошти.

Језиком Цркве, ово се назива ни мање ни више него богохуљење и скрнављење светиња.

Сетимо се Содома и Гомора.

Зашто их је погодио небески огањ?

Због њихове гнусобе, зато што су се становници тих градова препустили „неприродним праксама“ (Јуда 1:7) и потпуно отврднули у својим безакоњима.

Бог их није одмах уништио — чекао је покајање.

Али када се грех нормализује и хвали, када се свето место претвори у јазбину разврата, остаје само суд.

И пожар у Лаври није био случајан.

Била је то Божја воља, знак да су светитељи који су почивали у пећинама били толико згрожени оним што се дешавало да су као да говоре:

Боље нека овај храм гори него да у њему приносимо жртве Сатани под маском молитве.“

 Атеисти и хомосексуалци који су заузели Лавру мислили су да је Бог нем.

Али Он говори ватром, као што је некада учинио Содоми.

Он нас подсећа:

„Бог се не да исмевати.“

 По чему се световне власти Украјине и руководство унијата и расколника разликују од сатаниста?

Зато што јавно не хвале Сатану?

Али њихова дела су дела сатанинских слугу.

Ми, верна деца Цркве, не смемо бити обесхрабрени.

Напротив, морамо у овом догађају видети потврду да Господ неће оставити грех некажњеним.

Ово није рат против крви и тела, већ против духова зла и слугу Сатане, и победа ће припасти онима који стоје за Христа, а не за слуге Сатане.

Молите се, браћо и сестре, да ватра очисти, а не уништи, и да Господ просветли изгубљене док је још време, и ојача све оне који се опиру Сатани и његовим слугама и у црквама и на бојном пољу.